Vanredna situacija

Gluvo je doba noći, i ruke mi se smrzavaju dok sakupljam sneg sa terase i hirurškom preciznošću ga trpam u kofu... Ne, nisam pobudalio (bar još ne), i ne pravim Sneška... Razlog je mnogo prozaičniji, nemamo vode već nekoliko sati, majstori koji su bušili ulicu su pobegli od 'ladnoće, mene je da izvinete, prilično priteralo, a zaliha vode u kući nemamo! Tako mi i treba, kada sam se olako odrekao bureta za kupus koje je godinama služilo kao pomoćni rezervoar. Uostalom, ko živi u soliteru koji kao da je direktno povezan sa TA "Nikola Tesla" (nas nijedno isključenje struje ne zaobilazi) i u kojem stalno nečega nema, tople vode, grejanja, hladne vode, ili svega zajedno, mora da bude spreman za vanredne situacije. Samo što su one (vanredne situacije) kod nas odavno već najnormalnija stvar.
Nego, kada sam ono beše zalivao cveće, možda je u kantici ostalo malo vode, suva mi usta, žedan sam na nervnoj bazi, zauvar je da se iskoristi...
E, da, setih se da u gradskom prevozu imamo "validatore" koji će nas približiti Evropi, i sad, imao bih svašta da kažem na tu temu, ali najdraža supruga se ozbiljno primakla poslednjoj flaši sa kiselom vodom, bolje reći tužnim ostacima iste, i tiho da ja ne čujem (kakva naivčina!) vadi četkicu za zube...
Padaj silo i nepravdo, urliknuh ja, prestravih svoju bračnu polovinu, oteh joj flašu iz obamrlih ruku, utrčah u klonju i zaključah vrata! Ko joj kriv što je oklevala kada je bila u prednosti, ja sam dobio svoje mehuriće a ona neka glanca zube... vlažnim maramicama!