 |
| Pa, ko njima može da odoli?! Uz širok osmeh, srećna svima Nova godina!!! Ako vas ovi lepotani nisu oraspoložili, možda će vam pomoći...  |
субота, 31. децембар 2011.
Umesto čestitke
уторак, 20. децембар 2011.
Kako sam isplanirao Novu godinu
Otvaranje mosta, milina jedna, a kuma ima pogled na tu svetkovinu iz dnevne sobe. Već sam sve isplanirao, žena i ja ćemo kupiti neko piće, oni će u međuvremenu da trosed okrenu naopačke da možemo da se naslonimo ko ljudi... A u daljini, dok vatromet para nebo, lepi Boris namešta svoj najbolji osmeh i otvara novi most, taj ponos Beograda.
Uh, nikada lakše nisam prošao sa dočekom. Stalno neka jurnjava, pa premišljanje, pa dosada, pa neizdrž... A sada se sve samo namestilo, i još grandiozno, ejjjjjj...
Priznajem, bio sam pesimista dok se suvi i topli decembar vukao ka neumitnom kraju i najavio još jednu godinu viška, ali sada... dišem punim plućima, zračim optimizmom (zaraznim) i bre... ma ne mogu da dočekam 31. i Ceremoniju. A posle... pa, sve će imati više smisla, i prva sarma, i novogodišnja skakaonica, i NFL koji mi najdraža supruga neće dati da gledam, i dobra tekila sa lošim limunom...
Hvala ti Borise lutko, hvala vam neimari, hvala svima koji su glasali za neverovatno originalni naziv kojim će se generacije dičiti - Most na Adi - hvala svakoj od 26 Televizija koje su prenosile Ceremoniju (jer kada udariše petarde pred ponoć morali smo da se povučemo u dubinu sobe, izgubismo vizuelni kontakt...), sigurno tu ima još ljudi kojima treba da zahvalim na ovolikoj sreći ali, verujte, srce mi je toliko puno, i luuupa, sve mi prsti drhte nad tastaturom...
Na kraju, odustajem od pisanja, jer šta su reči... prazna slova... slika je ta koja govori više od svake reči (makar ona bila i složenica)... svi se spontano uhvatismo za ruke, zapevasmo "Hare Krišna" (jer nismo mogli da se dogovorimo kojoj religiji da damo prednos'), a Most se svetli kao svetionik u noći... Stigla je i 2012, u roku, kao i najmegalomanskiji-multinacionalni-graditeljski dokaz naše budućnosti. Ma, ja bih još pisao o Ceremoniji, ali popizdeh od divljaka koji već satima viču: "Lepotane, skoči! Možda znaš da letiš!". Pojma nemam na koga misle, ali ne dozvoljavam da bilo ko naruši ovaj talas optimizma na kojem se voziiiiiiiiiim...
Uh, nikada lakše nisam prošao sa dočekom. Stalno neka jurnjava, pa premišljanje, pa dosada, pa neizdrž... A sada se sve samo namestilo, i još grandiozno, ejjjjjj...
Priznajem, bio sam pesimista dok se suvi i topli decembar vukao ka neumitnom kraju i najavio još jednu godinu viška, ali sada... dišem punim plućima, zračim optimizmom (zaraznim) i bre... ma ne mogu da dočekam 31. i Ceremoniju. A posle... pa, sve će imati više smisla, i prva sarma, i novogodišnja skakaonica, i NFL koji mi najdraža supruga neće dati da gledam, i dobra tekila sa lošim limunom...
Hvala ti Borise lutko, hvala vam neimari, hvala svima koji su glasali za neverovatno originalni naziv kojim će se generacije dičiti - Most na Adi - hvala svakoj od 26 Televizija koje su prenosile Ceremoniju (jer kada udariše petarde pred ponoć morali smo da se povučemo u dubinu sobe, izgubismo vizuelni kontakt...), sigurno tu ima još ljudi kojima treba da zahvalim na ovolikoj sreći ali, verujte, srce mi je toliko puno, i luuupa, sve mi prsti drhte nad tastaturom...
Na kraju, odustajem od pisanja, jer šta su reči... prazna slova... slika je ta koja govori više od svake reči (makar ona bila i složenica)... svi se spontano uhvatismo za ruke, zapevasmo "Hare Krišna" (jer nismo mogli da se dogovorimo kojoj religiji da damo prednos'), a Most se svetli kao svetionik u noći... Stigla je i 2012, u roku, kao i najmegalomanskiji-multinacionalni-graditeljski dokaz naše budućnosti. Ma, ja bih još pisao o Ceremoniji, ali popizdeh od divljaka koji već satima viču: "Lepotane, skoči! Možda znaš da letiš!". Pojma nemam na koga misle, ali ne dozvoljavam da bilo ko naruši ovaj talas optimizma na kojem se voziiiiiiiiiim...
среда, 14. децембар 2011.
Take a run at the sun - Oglasi iz središta gluposti (2)
Kada bih želeo da izmislim oglas, kojim bih, o istom trošku, uz šačicu sarkazma i mnogo ironije, želeo da prikažem trenutnu situaciju u našoj banana državi, on bi glasio ovako: Traži se menadžer parka zabave... zaduženja: organizacija i realizacija događaja na najvišem nivou, naravno i posmatranje i praćenje tržišnih dešavanja i konkurencije (ne znate vi kako je teško opstati u nemilosrdnom svetu biznisa zabavnih parkova), pronalaženje novih klijenata i negovanje poslovnih odnosa sa postojećom korisnicima naših usluga (ugovaranje, prodaja i naplata rođendana, krštenja i ostalih proslava)... Uslovi: visoka stručna sprema (VII stepen), minimum tri godine iskustva na relevantnim poslovima... E, sad, propade mi fora jer ste verovatno već provalili da je ovo pravi a ne izmišljen oglas... Jer, ko bi, bre izmislio ovakvu konstrukciju dostojnu najpoznatijih skandinavskih egzistencijaista 20. veka.
Svi znamo da je klijent svetinja, ali neki idu i korak dalje. Iskoristite priliku i pridružite se timu koji uz posvećenost i poslednju generaciju mašina i opreme ide putem uspeha. Postanite naš radnik i radnica za čišćenje nameštaja. Opis posla: davali biste doprinos timu radeći na mašinskom pranju i čišćenju mebla, kože i eko kože. Po završenoj obuci Vaš rad na čišćenju nameštaja davaće poseban pečat zadovoljstvu naših klijenata!? A klijenti u ekstazi viču: "Pššššš! Ha, kupio i ja meblo!". Segment namenjen ljubiteljima XXX zabave nastavljamo oglasom krajnje sumnjive beogradske firme koja traži PR menadžera - u obzir dolaze samo devojke od '89 do '81 godišta, a za TV voditeljku uslovi su još strožiji: devojke '91 godište. Naravno, ništa bez Nemaca pa se traže i Assistent(in) der Geschaftsleitung, a bogami i Kunderberater mit Ausstrahlung.
Ima onih i koji toliko zakukulje oglas pa vam nije jasno šta treba da radite - Dom zdravlja Novi Beograd je objavio da mu je potreban laboratorijski tehničar a od kandidata se traži: prijave sa kratkom biografijom i fotokopijama dokumenata kojima se dokazuje ispunjenost uslova oglasa , predati preko Arhive Doma zdravlja (III sprat, soba br. 3), na navedenu adresu... sa naznakom za koje radno mesto se podnosi prijava!? Čekaj malo, je l' šaljem poštom ili idem preko Arhive? Bar je kraj jasan: odluka o izboru biće objavljena na oglasnoj tabli pored Arhive! Mislim da je jasno ko ima glavnu reč u ovom Domu zdravlja. Pa, Milka arhivarka!
Elem, traži se i ИТ Соработник. Од вас очекуваме: Одлично познавање на ПЦ компјутер и Windows оперативните системи; Добро познавање на работа во мрежно окружување... Potrebni su i Embedded SW Developer & Silicon Validation Engineer (sve isti čovek), pa Consumer Healthcare Sales Manager Adriatic (opet samo jedan radi sve ovo), zatim traži se i Administrator/Support Role (znam za sporedne uloge, ali prvi put čujem za pomoćne administratore), hotelu potreban Room Division Manager ('ajde!)...
Pazite ovu kombinaciju: Omladinska zadruga "Vrednica" traži referenta ZNR i PPZ, a u poslednje vreme su na ceni i komercijalisti za HOREKA objekte, moji omiljeni Channel Manageri, pojavi se i poneki oglas za inženjera građevine - konstruktivni smer (biće da ostali, mislim smerovi, nisu toliko konstruktivni...
Kako sam počeo, red je i da završim u istom stilu: Potreban operater za ultrazvučna ispitivanja... rad u laboratoriji za ispitivanje bez razaranja. To je posao, to je budućnost!
Svi znamo da je klijent svetinja, ali neki idu i korak dalje. Iskoristite priliku i pridružite se timu koji uz posvećenost i poslednju generaciju mašina i opreme ide putem uspeha. Postanite naš radnik i radnica za čišćenje nameštaja. Opis posla: davali biste doprinos timu radeći na mašinskom pranju i čišćenju mebla, kože i eko kože. Po završenoj obuci Vaš rad na čišćenju nameštaja davaće poseban pečat zadovoljstvu naših klijenata!? A klijenti u ekstazi viču: "Pššššš! Ha, kupio i ja meblo!". Segment namenjen ljubiteljima XXX zabave nastavljamo oglasom krajnje sumnjive beogradske firme koja traži PR menadžera - u obzir dolaze samo devojke od '89 do '81 godišta, a za TV voditeljku uslovi su još strožiji: devojke '91 godište. Naravno, ništa bez Nemaca pa se traže i Assistent(in) der Geschaftsleitung, a bogami i Kunderberater mit Ausstrahlung.
Ima onih i koji toliko zakukulje oglas pa vam nije jasno šta treba da radite - Dom zdravlja Novi Beograd je objavio da mu je potreban laboratorijski tehničar a od kandidata se traži: prijave sa kratkom biografijom i fotokopijama dokumenata kojima se dokazuje ispunjenost uslova oglasa , predati preko Arhive Doma zdravlja (III sprat, soba br. 3), na navedenu adresu... sa naznakom za koje radno mesto se podnosi prijava!? Čekaj malo, je l' šaljem poštom ili idem preko Arhive? Bar je kraj jasan: odluka o izboru biće objavljena na oglasnoj tabli pored Arhive! Mislim da je jasno ko ima glavnu reč u ovom Domu zdravlja. Pa, Milka arhivarka!
Elem, traži se i ИТ Соработник. Од вас очекуваме: Одлично познавање на ПЦ компјутер и Windows оперативните системи; Добро познавање на работа во мрежно окружување... Potrebni su i Embedded SW Developer & Silicon Validation Engineer (sve isti čovek), pa Consumer Healthcare Sales Manager Adriatic (opet samo jedan radi sve ovo), zatim traži se i Administrator/Support Role (znam za sporedne uloge, ali prvi put čujem za pomoćne administratore), hotelu potreban Room Division Manager ('ajde!)...
Pazite ovu kombinaciju: Omladinska zadruga "Vrednica" traži referenta ZNR i PPZ, a u poslednje vreme su na ceni i komercijalisti za HOREKA objekte, moji omiljeni Channel Manageri, pojavi se i poneki oglas za inženjera građevine - konstruktivni smer (biće da ostali, mislim smerovi, nisu toliko konstruktivni...
Kako sam počeo, red je i da završim u istom stilu: Potreban operater za ultrazvučna ispitivanja... rad u laboratoriji za ispitivanje bez razaranja. To je posao, to je budućnost!
четвртак, 8. децембар 2011.
Ne daj se Prle!
Preznojih se od same pomisli da radim i da nemam ovoliko slobodnog vremena - jer ondak bi mi sigurno promakao opaki pokušaj snaga haosa i bezumlja da, zajedno sa, stranim agentima i.... normalno, domaćim izdajnicima, ukaljaju sveto ime... dobro de, nadimke, drugova Prleta i Tihog.
Dobro koordinirana akcija je započela velikim intervjuom koji je jedan nazovi istoričar dao domaćem medijumu pod nazivom "Novosti". U tom opskurnom članku se navodi da su "Otpisani" čista izmišljotina, da je u Beogradu od 1941. do 1944. ubijen jedan Nemac, kao i da je Beograd, uz Brisel, zbog svoje sigurnosti, bio najomiljenija turistička destinacija pripadnika Vermahta koji su, je l' te, čeznuli za mirnim i opuštenim odmorom.
To je tek početak, odjednom se pojavila gomila takozvanih "revizionističkih" foruma na internetu, u kojima se beskrajno detaljno zastupa teza da su u Beogradu postojali ilegalci, ali da su oni bili ravnogorci, kao i da su osim protiv Nemaca, morali i da se bore protiv komunista, ljotićevaca i nedićevaca! Saznadoh i ko je smestio Draži. Bio bre čitav feljton u kojem se iscrpno prikazuje akcija Sovjeta koji su, zahvaljući svojim krticama u britanskoj obaveštajnoj službi MI 5, poturali lažne podatke u kojima su opanjkavali četnike i veličali partizane što je bio ključni razlog da saveznici početkom 1943. podrže Tita i drugove a ne bradonje.
Međutim, ovi... ma, ne znam kako da ih nazovem, se tu nisu zaustavili pa su udarili i na drugi kamen temeljac ratne kinematografije - kao, "Das ist Valter" nije iz Sarajeva nego iz Beograda! Moš' misliti, pravi Valter je četnički potpukovnik Žarko Todorović koga je Gestapo uhapsio 1943. zajedno sa još 14 ilegalaca (ravnogoraca, naravno). Na narednom forumu nađem i nastavak ove priče koja glasi da su Draža i kompanija silno vreme i pare potrošili da bi dokazali ljudima da je onaj iz Sarajeva, Vladimir Perić koji je, gle malera, poginuo 1945, poslednjeg dana borbi za Sarajevo, lažni Valter, kao i da je sve to obična komunistička nameštaljka.
Zatvaram oči, seva mi u glavi - pa šta to znači, da Prozor ne mora pasti, da Dimnjačar nije zakačio žicu, da Zagreb nije nepokoreni grad, da je Bata Životinja džaba ubio stotine hiljada statista, da tifusari nisu skakali u Neretvu, da Savo Kovačević nije ubijen zbog žene, ups, greška, na Sutjesci, da Reks nije spasao Tita, da Boško Buha nije poginuo zbog soli, da Dalibor nije bacao bombe...
Hoćete da kažete da su me heroji mog detinjstva lagali, da su major Gašpar i Misirac pozitivni likovi, a Prle, Tihi, Joca i Mrki, pa čak i neustrašiva Marija, klasični negativci?!
Ne udarajte besno u tastaturu... šta tek reći za one malo pomirljivije koji dokazuju da je u Beogradu ipak ubijeno više Nemaca, možda čak i komada osam, ali i da je od svih herojskih akcija iz "Otpisanih" zaista izvedena samo paljevina garaže. Pa malo li je razbojnici? Uostalom, to i jeste najbolja epizoda serije... op cvrc, gevezen zajn vam ga!
Dobro koordinirana akcija je započela velikim intervjuom koji je jedan nazovi istoričar dao domaćem medijumu pod nazivom "Novosti". U tom opskurnom članku se navodi da su "Otpisani" čista izmišljotina, da je u Beogradu od 1941. do 1944. ubijen jedan Nemac, kao i da je Beograd, uz Brisel, zbog svoje sigurnosti, bio najomiljenija turistička destinacija pripadnika Vermahta koji su, je l' te, čeznuli za mirnim i opuštenim odmorom.
To je tek početak, odjednom se pojavila gomila takozvanih "revizionističkih" foruma na internetu, u kojima se beskrajno detaljno zastupa teza da su u Beogradu postojali ilegalci, ali da su oni bili ravnogorci, kao i da su osim protiv Nemaca, morali i da se bore protiv komunista, ljotićevaca i nedićevaca! Saznadoh i ko je smestio Draži. Bio bre čitav feljton u kojem se iscrpno prikazuje akcija Sovjeta koji su, zahvaljući svojim krticama u britanskoj obaveštajnoj službi MI 5, poturali lažne podatke u kojima su opanjkavali četnike i veličali partizane što je bio ključni razlog da saveznici početkom 1943. podrže Tita i drugove a ne bradonje.
Međutim, ovi... ma, ne znam kako da ih nazovem, se tu nisu zaustavili pa su udarili i na drugi kamen temeljac ratne kinematografije - kao, "Das ist Valter" nije iz Sarajeva nego iz Beograda! Moš' misliti, pravi Valter je četnički potpukovnik Žarko Todorović koga je Gestapo uhapsio 1943. zajedno sa još 14 ilegalaca (ravnogoraca, naravno). Na narednom forumu nađem i nastavak ove priče koja glasi da su Draža i kompanija silno vreme i pare potrošili da bi dokazali ljudima da je onaj iz Sarajeva, Vladimir Perić koji je, gle malera, poginuo 1945, poslednjeg dana borbi za Sarajevo, lažni Valter, kao i da je sve to obična komunistička nameštaljka.
Zatvaram oči, seva mi u glavi - pa šta to znači, da Prozor ne mora pasti, da Dimnjačar nije zakačio žicu, da Zagreb nije nepokoreni grad, da je Bata Životinja džaba ubio stotine hiljada statista, da tifusari nisu skakali u Neretvu, da Savo Kovačević nije ubijen zbog žene, ups, greška, na Sutjesci, da Reks nije spasao Tita, da Boško Buha nije poginuo zbog soli, da Dalibor nije bacao bombe...
Hoćete da kažete da su me heroji mog detinjstva lagali, da su major Gašpar i Misirac pozitivni likovi, a Prle, Tihi, Joca i Mrki, pa čak i neustrašiva Marija, klasični negativci?!
Ne udarajte besno u tastaturu... šta tek reći za one malo pomirljivije koji dokazuju da je u Beogradu ipak ubijeno više Nemaca, možda čak i komada osam, ali i da je od svih herojskih akcija iz "Otpisanih" zaista izvedena samo paljevina garaže. Pa malo li je razbojnici? Uostalom, to i jeste najbolja epizoda serije... op cvrc, gevezen zajn vam ga!
четвртак, 1. децембар 2011.
Grčke smokvice
Godinama sam se pitao kako to da Grci nisu nasledili ništa od svojih predaka (starih Grka), ni pamet, još manje lepotu, ni sposobnost visokoumnog razmišljanja... Kakva monumentalna zabluda! Živi su stari Grci, samo u novom, lepšem pakovanju, i zaposleni su u državnoj službi!
Ako vam nije jasno zbog čega se Grci toliko protive najavljenim merama štednje i zašto su stalno na ulicama, vreme je da vas upoznam sa nekim od silnih beneficija koje dobijaju (ili su dobijali) zaposleni u grčkom državnom sektoru.
Priča počinje davne 1911. kada je tadašnja kraljevina Grčka donela Ustav, u kojem se navodi i da je državnim službenicima posao zagarantovan a otkaz zabranjen... I posle rušenja vojne diktature i donošenja novog Ustava 1975. ova odredba se i dalje primenjivala u praksi jer nijedna od brojnih nestabilnih Vlada nije želela da se zamera glasačima. A na to su nadovezale desetine, možda i stotine neverovatnih dodataka na platu. Pa kaže:
Državni službenici su dobijali 13. i 14. platu, pola mesečne zarade su dobijali za Uskrs, drugu polovinu pred godišnji odmor, a 14. plata se delila za Božić. U penziju se može i pre 50. godine života, a rođaci 4.500 umrlih Grka, koji su radili u javnom sektoru, godinama su dobijali penzije. Sasvim opravdano, velika pažnja je posvećena budućim naraštajima: neudate ili razvedene kćerke državnih službenika, nakon smrti roditelja, nastavile su da primaju njihove penzije, a tu povlasticu je koristilo oko 40.000 Grkinja, što je državu koštalo bednih 550 miliona evra godišnje! Tu nije kraj brige o deci - roditelji zaposleni u državnom sektoru su dobijali dodatak za dete (jedno) i to sve dok se naslednik/ca ne ožene ili udaju! Sa druge strane, bonus sledi i neoženjenim i neudatim radnicima/radnicama... jasno, što da se zlopate deca. Em su sami em se ubijaju od posla.
Kuriri u ministarstvima su imali dodatak od 290 evra zato što su na vreme preneli poneku kovertu iz kabineta u kabinet, u istoj zgradi. Zaslužene bonuse su imali i službenici koji su pokazali da znaju da koriste foto-kopir aparat, radnici u državnom osiguranju su dobijali naknadu za prevoz iako nikada nisu izašli na teren, a šumarima je, između ostalog, pripadao i dodatak za rad na otvorenom... Mučenici, tolika drva, a oni sami, i još duva vetar! Buuuuuu! Državna železnica je mašinovođe nagrađivala sa 420 evra za redovno pranje ruku, a službenicima je sledovao dodatak za redovno dolaženje na posao, a ova nepopularna mera je uvedena nakon što su istraživanja pokazala da oko 50 odsto od 730.000 državnih službenika uopšte ne dolazi na posao! Zato i ne čudi što su, na primer, vozači autobusa u Atini imali mesečni dodatak od 310 evra ukoliko tokom meseca nijednom ne zakasne na posao.
Oni koji se izdvajaju od proseka moraju da budu stimulisani, je l' tako - bonus za znanje stranog jezika i korišćenje kompjutera. Na početku PC ere, u Grčkoj je bilo opšteprihvaćeno mišljenje da su računari štetni i da treba nagraditi sve koji se nalaze u istoj prostoriji sa tim mehaničkim zverima... Nema veze da li u kancelariji u kojoj radi 40 ljudi ima samo jedan kompjuter, svih 40 heroja dobija bonus! Vozači starijih službenih automobila su mesečno dobijali 25 evra zato što moraju da zagreju motor pre vožnje, a dodaci su sledovali i za korišćenje fabričke menze, i za iscrpljujuće gledanje u propeler broda kao što je to slučaj u Gčkoj obalskoj straži. Ministarstvo pravde je nagrađivalo službenike koji parnice završe na vreme...
Kao i Srbi, i Grci mnogo vole razne Savete i Upravne odbore, a ne znam zašto, svi su okomili na vredne ljude iz Saveta koji vodi računa o jezeru Kopijas. Možda zato što je jezero presušilo još početkom tridesetih godina prošlog veka! Međutim, tradicija mora da se poštuje pa kada neki od članova ovog Saveta, ne daj bože umre, bira se njegov doživotni naslednik.
Kada sam prvi put čuo za neke od ovih zezancija, mislio sam da su izmišljene, međutim, sve ove podatke sam kasnije pronašao u grčkim medijima i izveštajima ozbiljnih novinskih agencija. Kada sam video sve ove stavke na gomili, prvo sam počeo da se smejem, a onda sam se nekako rastužio. Pa, Grci su bar imali sve ove dodatke koje mi nikada nećemo imati, opušteno su živeli 30 godina, nisu se mnogo mešali u svoj posao... a bankrot? Koga briga... vredelo je... kao da smo mi u nešto boljoj situaciji.
Kad bolje razmislim za ovakve uslove rada se vredi boriti svim sredstvima. Kakve bre demonstracije, kakvi bakrači! Grcite! Revolucijaaaaaaaaaa....
Ako vam nije jasno zbog čega se Grci toliko protive najavljenim merama štednje i zašto su stalno na ulicama, vreme je da vas upoznam sa nekim od silnih beneficija koje dobijaju (ili su dobijali) zaposleni u grčkom državnom sektoru.
Priča počinje davne 1911. kada je tadašnja kraljevina Grčka donela Ustav, u kojem se navodi i da je državnim službenicima posao zagarantovan a otkaz zabranjen... I posle rušenja vojne diktature i donošenja novog Ustava 1975. ova odredba se i dalje primenjivala u praksi jer nijedna od brojnih nestabilnih Vlada nije želela da se zamera glasačima. A na to su nadovezale desetine, možda i stotine neverovatnih dodataka na platu. Pa kaže:
Državni službenici su dobijali 13. i 14. platu, pola mesečne zarade su dobijali za Uskrs, drugu polovinu pred godišnji odmor, a 14. plata se delila za Božić. U penziju se može i pre 50. godine života, a rođaci 4.500 umrlih Grka, koji su radili u javnom sektoru, godinama su dobijali penzije. Sasvim opravdano, velika pažnja je posvećena budućim naraštajima: neudate ili razvedene kćerke državnih službenika, nakon smrti roditelja, nastavile su da primaju njihove penzije, a tu povlasticu je koristilo oko 40.000 Grkinja, što je državu koštalo bednih 550 miliona evra godišnje! Tu nije kraj brige o deci - roditelji zaposleni u državnom sektoru su dobijali dodatak za dete (jedno) i to sve dok se naslednik/ca ne ožene ili udaju! Sa druge strane, bonus sledi i neoženjenim i neudatim radnicima/radnicama... jasno, što da se zlopate deca. Em su sami em se ubijaju od posla.
Kuriri u ministarstvima su imali dodatak od 290 evra zato što su na vreme preneli poneku kovertu iz kabineta u kabinet, u istoj zgradi. Zaslužene bonuse su imali i službenici koji su pokazali da znaju da koriste foto-kopir aparat, radnici u državnom osiguranju su dobijali naknadu za prevoz iako nikada nisu izašli na teren, a šumarima je, između ostalog, pripadao i dodatak za rad na otvorenom... Mučenici, tolika drva, a oni sami, i još duva vetar! Buuuuuu! Državna železnica je mašinovođe nagrađivala sa 420 evra za redovno pranje ruku, a službenicima je sledovao dodatak za redovno dolaženje na posao, a ova nepopularna mera je uvedena nakon što su istraživanja pokazala da oko 50 odsto od 730.000 državnih službenika uopšte ne dolazi na posao! Zato i ne čudi što su, na primer, vozači autobusa u Atini imali mesečni dodatak od 310 evra ukoliko tokom meseca nijednom ne zakasne na posao.
Oni koji se izdvajaju od proseka moraju da budu stimulisani, je l' tako - bonus za znanje stranog jezika i korišćenje kompjutera. Na početku PC ere, u Grčkoj je bilo opšteprihvaćeno mišljenje da su računari štetni i da treba nagraditi sve koji se nalaze u istoj prostoriji sa tim mehaničkim zverima... Nema veze da li u kancelariji u kojoj radi 40 ljudi ima samo jedan kompjuter, svih 40 heroja dobija bonus! Vozači starijih službenih automobila su mesečno dobijali 25 evra zato što moraju da zagreju motor pre vožnje, a dodaci su sledovali i za korišćenje fabričke menze, i za iscrpljujuće gledanje u propeler broda kao što je to slučaj u Gčkoj obalskoj straži. Ministarstvo pravde je nagrađivalo službenike koji parnice završe na vreme...
Kao i Srbi, i Grci mnogo vole razne Savete i Upravne odbore, a ne znam zašto, svi su okomili na vredne ljude iz Saveta koji vodi računa o jezeru Kopijas. Možda zato što je jezero presušilo još početkom tridesetih godina prošlog veka! Međutim, tradicija mora da se poštuje pa kada neki od članova ovog Saveta, ne daj bože umre, bira se njegov doživotni naslednik.
Kada sam prvi put čuo za neke od ovih zezancija, mislio sam da su izmišljene, međutim, sve ove podatke sam kasnije pronašao u grčkim medijima i izveštajima ozbiljnih novinskih agencija. Kada sam video sve ove stavke na gomili, prvo sam počeo da se smejem, a onda sam se nekako rastužio. Pa, Grci su bar imali sve ove dodatke koje mi nikada nećemo imati, opušteno su živeli 30 godina, nisu se mnogo mešali u svoj posao... a bankrot? Koga briga... vredelo je... kao da smo mi u nešto boljoj situaciji.
Kad bolje razmislim za ovakve uslove rada se vredi boriti svim sredstvima. Kakve bre demonstracije, kakvi bakrači! Grcite! Revolucijaaaaaaaaaa....
Пријавите се на:
Постови (Atom)