Dok ja sačekam da se oni navodni potomci Maja dogovore da li će propast sveta biti 12. ili 21. decembra 2012. ili neke druge godine, ja sam prilično siguran da se smak sveta već desio, ali vi to još ne znate.
Tačnije, u subotu, 10. novembra, u 11.46 po srednjeevropskom vremenu, počela je kataklizma. Kucao sam izjavu Jelene Karleuše (ko se zlobno nasmejao, dabogda završio na šolji tri dana) i uhvatio sebe kako klimam glavom i konstatujem: U pravu je, svaka joj je ka' u... pa dobro, ne baš Njegoša, ali recimo, Jelene Baćić Alimpić!
Elem, gostovala Krmeljuša u Bosni i pitali je da li se kaje što je na svom Tviteru napisala: “Godišnjica masakra u Srebrenici. Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zveri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se”.
Ona je odgovorila da i dalje misli isto i dodala: Kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je na vlasti u Srbiji, neke ljude koji su za naš narod mnogo loši, jer našem narodu su uvek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji. I svi to znaju i svi ćute. To je usud ovih prostora, da svi znamo sve i svi se pravimo ludi. Ja se izvinjavam, ali ako ste vi svi normalni, onda sam ja u tom slučaju luda.
I udarim ja tačku, objavim tekst, i jebo te, i dalje klimam glavom u znak slaganja... Udarim se levom pa strahovito desnom, al' ne pomaže, stavim glavu pod 'ladnu vodu... džaba... nema vode, izađem na vetar, al' ne ide, samo se nazimih... Od istine se ne može pobeći, JK i ja smo na istoj strani...
E, sad, ja inače mislim sve najbolje o Karleuši - da je sretnem na ulici, ciglom bih je gađao bez imalo griže savesti, ubeđen sam da je ona android, i to muškog roda, ako androidi uopšte imaju pol, da je plastična nakaza koja živi samo u medijima, isprazna polupismena kreatura i samozvana zvezda (kakva zemlja, takva i zvezda)... OK, shvatili ste!
Ali, to je sve nebitno za ovu priču, jer ta spodoba je u pravu, ljudi su masakrirani u Srebrenici, a da li ih je bilo sedam, pet ili dve hiljade, nije važno. Brojke ne umanjuju veličinu zločina. Šta, treba kao većina Srba samo da konstatujem, ha, pa to su bili muslimani, i oni su ubijali "naše". A i B se potiru, i svi zadovoljni u svojoj zatupljenosti.
A tek što se slažem sa drugom Karleušinom izjavom! Joj, pa k'o da sam je ja pis'o... ionako stalno ponavljam da u vremenu krize najveća govna isplivaju i dođu na vlast.
JK i ja smo se već u nedelju vratili našem uobičajenom odnosu, ona je laprdala besmislice a ja sam doživeo traumu kada sam je video bez šminke (nikad, ali nikad, ne tražite na internetu ovu sliku)...
Međutim, smak sveta je počeo, ne zato što smo se Karleuša i ja složili, već zato što je plejbek pevaljka jedna od retkih koja je u zadrtoj Srbiji progovorila o suštini problema... Zemljo, otvori se!
Tačnije, u subotu, 10. novembra, u 11.46 po srednjeevropskom vremenu, počela je kataklizma. Kucao sam izjavu Jelene Karleuše (ko se zlobno nasmejao, dabogda završio na šolji tri dana) i uhvatio sebe kako klimam glavom i konstatujem: U pravu je, svaka joj je ka' u... pa dobro, ne baš Njegoša, ali recimo, Jelene Baćić Alimpić!
Elem, gostovala Krmeljuša u Bosni i pitali je da li se kaje što je na svom Tviteru napisala: “Godišnjica masakra u Srebrenici. Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zveri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se”.
Ona je odgovorila da i dalje misli isto i dodala: Kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je na vlasti u Srbiji, neke ljude koji su za naš narod mnogo loši, jer našem narodu su uvek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji. I svi to znaju i svi ćute. To je usud ovih prostora, da svi znamo sve i svi se pravimo ludi. Ja se izvinjavam, ali ako ste vi svi normalni, onda sam ja u tom slučaju luda.
I udarim ja tačku, objavim tekst, i jebo te, i dalje klimam glavom u znak slaganja... Udarim se levom pa strahovito desnom, al' ne pomaže, stavim glavu pod 'ladnu vodu... džaba... nema vode, izađem na vetar, al' ne ide, samo se nazimih... Od istine se ne može pobeći, JK i ja smo na istoj strani...
E, sad, ja inače mislim sve najbolje o Karleuši - da je sretnem na ulici, ciglom bih je gađao bez imalo griže savesti, ubeđen sam da je ona android, i to muškog roda, ako androidi uopšte imaju pol, da je plastična nakaza koja živi samo u medijima, isprazna polupismena kreatura i samozvana zvezda (kakva zemlja, takva i zvezda)... OK, shvatili ste!
Ali, to je sve nebitno za ovu priču, jer ta spodoba je u pravu, ljudi su masakrirani u Srebrenici, a da li ih je bilo sedam, pet ili dve hiljade, nije važno. Brojke ne umanjuju veličinu zločina. Šta, treba kao većina Srba samo da konstatujem, ha, pa to su bili muslimani, i oni su ubijali "naše". A i B se potiru, i svi zadovoljni u svojoj zatupljenosti.
A tek što se slažem sa drugom Karleušinom izjavom! Joj, pa k'o da sam je ja pis'o... ionako stalno ponavljam da u vremenu krize najveća govna isplivaju i dođu na vlast.
JK i ja smo se već u nedelju vratili našem uobičajenom odnosu, ona je laprdala besmislice a ja sam doživeo traumu kada sam je video bez šminke (nikad, ali nikad, ne tražite na internetu ovu sliku)...
Međutim, smak sveta je počeo, ne zato što smo se Karleuša i ja složili, već zato što je plejbek pevaljka jedna od retkih koja je u zadrtoj Srbiji progovorila o suštini problema... Zemljo, otvori se!
