Ipak, poželim neko pismo

Obično ovakve bisere čuvam za neki budući nastavak "Oglasa iz središta gluposti", ali nema šanse da propustim zlatnu priliku... Naime, sajt traži novinara, i uz standardne stvari, od kandidata se traži da pošalju i "obavezno motivaciono pismo (koje bi trebalo da bude kao kvalitetan novinarski tekst na temu Vašeg rada kod nas)".
E, sad, jedva naučih kako se pišu jebena motivaciona pisma, a sada me udariše ispod pojasa! Razbojnici! Sastave sam prestao davno da pišem, međutim, šetnja po kiši, ili činjenica da sam kući došao mokrih nogu, mi rasteraše maglu sa očiju, i ja reših da napišem tekst na zadatu temu... Kao i svaki dobar đačić.
Poštovani,
...Kvalitetan novinarski tekst u kojem hvalim samog sebe, verovatno do imbecilnosti...hm, to neće da može, niti bi smelo da postoji, ukoliko naravno niste A. Tijanić, ona Marinković što se kerebeči na "Pinku", ili radite u informativi "devedes'dvojke"... Uglavnom, shvatili ste poentu. Ko je prošao makar i jednodnevnu školu novinarstva zna o čemu pričam.
Ali, da ne bude da nisam formalno ispunio zahteve konkursa, možemo da zamislimo da radim prilog za "Žikinu šarenicu" ili pišem tekst za "Huper" (ako to još izlazi), pa da krenemo:
Junak naše priče je rođen u proleće sedamdeset i neke, i budući da se od malih nogu isticao na časovima srpsko-hrvatskog jezika, nakon završene srednje ekonomske škole, je odlučio da studira novinarstvo, koje je i diplomirao.
Tokom devetogodišnje karijere u beogradskim dnevnim listovima, pročuo se po intervjuima sa stranim muzičarima, a kako sam priznaje, najveći utisak na njega su ostavili Fil Kolins, beskrajno zabavni Bili Ajdol, momci iz benda "Apocalyptica", čarobna Tereza Salgeiro, a u svoje najveće profesionalne uspehe ubraja intervju sa grupom "Rammstein", članak o podzemnom teleskopu na Arktiku, kao i "milion" tekstova sa "Egzita".
Inače, nema teme o kojoj nije pisao, od zabave pa do nauke i tehnologije. Internetom vlada kao Mesi loptom, na "ti" je sa svime što ima veze sa kompanijom "Google" - od pretraživača, web tools-a, do analitike... U poslednje vreme, omiljeni hobi mu je "guglplusovanje".
Često ga kritikuju što je preterano detaljan, što sve mora da proveri nekoliko puta, što svaki prevod mora da bude savršen... Skroman kakav jeste, naš junak kaže da engleski govori bolje od proseka, malo slabije piše, ali iskren kakav jeste, dodaje: "Uvek je tu i "Google translate". Trenutno je, što bi Amerikanci rekli, između poslova, ali ne zato što ga ne jure, nego zato, kako tvrdi, jer čeka pravi izazov.
U dodatku, kao što je red, prilažem svoju biografiju. Prema tome, ja sam ispunio formu, a budući da je u Srbiji forma u većini slučajeva važnija od sadržaja, isto očekujem i od vas. Znači: taster desno, pored "entera", a ispod "inserta"... tako je - delete.
Eto, to je sadržina pisma koje sam uredno poslao svojim budućim (ha, ha, ha...) poslodavcima. Nešto mi govori da neću dobiti odgovor.

Crveno slovo

Najdraža supruga obično mora da me podvrgne vijetnamskom mučenju da bih uzeo usisivač ili obrisao prašinu... Probudih se danas čio i oran za rad, pa reko', što da (opet) nagrabusim kao Stalone u "Rambu 2", bolje da jednom i ja budem dobrovoljac (što se protivi svim mojim načelima)... Uzmem usisivač, ispraznim kesu, unapred se pomirim sa sudbinom da će me crevo koje ispada iz ležišta dovesti do nervnog sloma negde u 16. minutu posla, i taman kada sam duboko uzdahnuo i krenuo da pristisnem dugme, kvrcnu mi u glavi. Pa, danas je veliki praznik, crveno je slovo! Ne valja se!
Zbunjen držim ono sranje u ruci i ne znam šta da radim. Ako ne usisam kuću danas, teško da ću se uskoro nakaniti, ili još gore, najdraža supruga će me naterati da raspremamo u subotu, kada je, kao što svi znamo, takođe crveno slovo, doduše samo sa ljubitelje fudbala. Sa druge strane, ne bih ni da se zamerim onom gore, mislim, nije da sam neki vernik, ali opet, ionako me već dovoljno tera maler.
Nerado ipak odustah od usisavanja, a da bih ublažio svoje nezadovoljstvo, počeh da ubeđujem sebe da sam sada u malkice boljim odnosima sa nebeskim silama... A nije da nisam u debelom minusu...
Lepo kažu ne valja da se radi na taj dan, a ja sam godinama dirinčio na Badnji dan, često i na Božić i Uskrs, slave i da ne pominjem... Naravno, to nije bila moja krivica, ali ko te pita, onaj gore prekorno gleda u mom pravcu, a ne u pravcu mog tadašnjeg gazde. Tačno je i da mi nikako nije jasno zašto na crveno slovo ne valja da se uključuje mašina za veš (je l' to znači da se i onaj gore modernizovao, pa ga ručno pranje više ne zanima?), ili da se šije, ili da se ide u goste, ili da se ne ide u goste...
Biće da sam mnogo zaostao kada se radi o tim "savremenim" tumačenjima "valja se-ne valja se" običaja. Zato i ne čudi što sam umro od smeha kada su mi ove godine svečano saopštili (uz obavezni dodatak, ništa ne znaš magarče), da nikako ne sme da se baca đubre tokom tri dana Božića. I stvarno, kontejneri prazni, nema čak ni uobičajenih kesa koje komšinica ostavlja u hodniku ispred svog stana... Međutim, negde krajem drugog dana dok se omamljujući miris ostataka prazničnih sarmi širio kućom, usudih se da predložim nešto nečuveno: da ipak bacimo đubre. Logično, naleteo sam na zid... ne valja se i tačka! Ali onaj crv neukog prinudnog vernika mi ne da mira i stalno se pitam zašto je onom gore u interesu da se mi ugušimo od smrada.
Kada bolje razmislim, ja od početka grešim u pristupu. Budući da crvenih slova ima kol'ko hoćeš, imam odlično pokriće za svoju urođenu lenjost, trenutno sam bez posla jer sam radio kada se "ne valja" (napokon razreših i tu misteriju), mašinu za veš skoro nikada nisam uključio, ni šivenjem se ne bavim, volim da jedem u gostima... Ček, ček, a što si prvi put posle više od dve godine dobio na kladionici, a tiket si uplatio na Božić, to, ne pominješ?! Pa, prvo, najdraža supruga me je terala da svratim u kladionicu, što očigledno znači da je to u redu, bar kada se pitaju ona i onaj gore, drugo, ja sam tek sada u dubiozi - kockanje je...porok...znači, koliko ja znam, greh... i kako to sada "valja".
Mora da sam opet ja krivac. Sve bi mi bilo kristalno jasno da sam jedan od novih vernika koji se krste kada god prođu pored crkve, ili pominju bilo šta što ima veze sa onim gore i njegovim saradnicima... Meni su te stvari smešne, često me i plaše, ali zbog toga ja sam danima u nedoumici, jedva mogu i da spavam, jer nisam siguran da se nisam, ne daj bože, ovako neuk zamerio onom gore... Iju, pa i ovo pišem na crveno slovo! Ko zna da li se to "valja"...

Eyes Without A Face

Trenutno nam je u gostima četrnaestogodišnja kćerka moje sestre od tetke, i najdraža supruga i ja smo imali priliku da se, iz prve ruke uverimo koje su stvari najvažnije u njenom životu. Lista ide otprilike ovako - mama, tata, brat, sestra (njena pozicija varira u zavisnosti da li su u svađi ili ne), prijatelji... Naivci jedni, niste valjda zaista poverovali u ovakav redosled?! A "fejsbuk"? A "lajkovanje"? A "statusi"? A virtuelni prijatelji?
Sada je negde oko devet sati uveče i ona je sa minimalnim pauzama, od podneva na "fejsu". Na svako moje pitanje mi odgovara da sam ja mator i da to ne razumem. Međutim, to joj nije smetalo da nas (mene i najdražu suprugu), onako nehajno, uz "četovanje", ispita za sve brojeve telefona, adresu, gomilu drugih stvari... u međuvremenu je na svoj profil stavila i sliku snimljenu na našoj terasi... Da li je te podatke podelila sa nekim od svojih 997 prijatelja (ma, ne dopisujem se sa svima, kaže ona) zaista ne znam, ali sam joj poručio da ću joj, ako nam neko ponovo obije stan, glavu staviti u top! To je bre autoritet! Kada bi se šalili...
Kada već imam "fejsbuk" zamorče u blizini, glupo bi bilo da ne iskoristim priliku za malo istraživanje.
Prvo, podaci - od 24 đaka u njenom odeljenju, 19 ima nalog na "fejsu", a onih pet izopštenih? Pa, troje uopšte nema internet, i preostale su dve devojčice - one imaju internet, ali ne znaju kako da naprave nalog! Nemo' da biste se smejali, prema mojim informacijama, to je veoma komplikovan proces. E sad, treba imati u vidu i da mi govorimo o varoši u "srpskoj provinciji", kako to pokondireni Beograđani zovu...
Drugo, na "fejsu" moj pokusni kunić "sedi" svakodnevno između 7 i 19 sati, što zavisi od toga da li ima nešto drugo da radi. "A budući da skoro nikada nemam nešto drugo da radim, onda sam stalno na 'fejsu'", objašnjava ona.
Treće - Čekaj malo, pa da li se vi uopšte uživo viđate, pitam ja, a ona odgovara: "Naravno, ali to ne znači da pre viđanja sa najboljom drugaricom nas dve nećemo "četovati"... normalno, i posle viđanja se nalazimo ponovo na 'fejsu'". Što, glasi moje glupo pitanje. "Pa, da prokomenatrišemo o čemu smo pričale, koga smo videle...". I ponavlja, ne razumeš ti to.
Znači, da utvrdim gradivo - gde god da odeš, šta god da ti se desi, o čemu god da razmišljaš, to sve nema smisla ako nije postavljeno na "fejsu". I još ako to drugi "lajkuju" (ubistvo srpskog jezika je veoma bolan proces), gde će ti kraj.
Sve ovo me podseti na tekst koji sam pre nekoliko meseci pročitao u listu "New York Times". Autor podseća da je prvih nekoliko godina bilo aktuelno pitanje: "Da li imaš nalog na 'fejsbuku'?", a sada se to već pretvorilo u optužujuće pitanje: "Zašto nisi na 'fejsbuku'?". Kao i uvek kada se priča o ovome, ja se i sada lupih u grudi ka' Tarzan i dostojanstveno uzviknuh: "Urgh, nikad robom, nikad član "fejs bande", neću da budem na bilo čijem "volu" (jebi ga, transkripcija je nekom majka a nekom zla maćeha)...". Ali, avaj, brzo me sustiže gruba istina - većina mojih čitalaca stiže preko "fejsbuka", a moje zamorče koje ja ogovaram već sat vremena, ima dnevno više poseta svom "profilu" nego ja čitalaca...mesečno.  

Zagubljeni u prevodu

Stvarno, kada bi vas neko ko dugo živi u inostranstvu, i ko je posle mnogo godina rešio da dođe u posetu rodbini, pitao kakva je situacija u Srbiji, šta biste mu odgovorili?
E, pa moj odgovor je sledeći... Odlučio sam da pustim da drugi govore umesto mene, čak ću se i od komentara uzdržati (kuku!!!). Nisam bio mnogo originalan... izabrao sam nekoliko izjava i vesti koje su obeležile dane novogodišnjeg mamurluka. Budući da znam mnoge koji se hvale fantastičnim znanjem engleskog, što u prevodu uglavnom znači "Google translate", što bih ja bio izuzetak. Ne bih da se hvalim, ali ja, eto, znate, tečno govorim engleski, katalonski, finski, hindu, litvanski, portugalski, velški, svahili, nemački, a pomalo natucam i danski.
Edge Duchich: "When it comes to the party which I think the president should consider all that which was prior to 2000. year, draw lessons as it would never happen again. In this sense, we might want to apologize to the citizens because of the problems that have occurred at this time, for which we may have been partly to blame me, part of the general situation in which we then were".
Els transeünts: "Vaig esperar durant tres hores que per primera vegada creuat el pont".
Gloria Djukic-Dejanovich: "Kansanedustajat joutuvat työskentelemään heidän saadessaan MP palkkaa".
George Clooney: "'Tadic मुझसे अधिक आकर्षक है, लेकिन मैं उससे बहुत बेहतर अभिनेता हूँ'".
Mirko Flower: "Mes pamatysime du ar tris mėnesius apie situaciją. Jei turite būti įrašytas su kai kurių naujų priemonių, imsimės juos, bet aš mieliau viltį, kad krizė pamažu pradeda mažėti".
Passageiros em breve será capaz de SMS para obter informações sobre horário de chegada de ônibus.
Y gân "Moje Lane", ag ef Željko Joksimovic 2004 Enillodd yn ail yn y "Eurovision Song Contest" yn Istanbul, y lleisiau o gefnogwyr ar draws Ewrop yn datgan y mwyaf llwyddiannus yn hanes y gystadleuaeth.
Darling Shutanovac: "Naamini kuwa sera mpya ambayo define uchaguzi ujao wa haraka sana kufanya kujisikia katika mfuko wako na ustawi wa wananchi".
Astrologen: Venus in Konjunktion mit Jupiter im Juni bringt Glück, Zufriedenheit, Erfolg, Steigerung der Beschäftigung, der Anfang des Großkapitals und es ist "sehr viel Zeit für die Wiedergeburt." Mitte April beginnt eine völlig neue Ära für Serbien wird von vielen der Erwartungen und Wünsche der Bürgerinnen und Bürger erreicht werden, die sich "das große Geld aus dem Osten," vor allem aus China und alles, was serbisch war in den vergangenen 15 Jahren endlich Ergebnisse bringen wird.
Ako vam se ne sviđa naredni prevod, ne krivite mene, jer za sve greške odgovornost snosi, naravno, Google. A na srpskom to zvuči ovako...
Ivica Dačić: "Kad je reč o partiji čiji sam predsednik smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. godine, izvučemo pouke kako se to više nikada ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili".
Slučajna prolaznica: "Čekala sam tri sata da bih prva prešla preko mosta".
Slavica Đukić-Dejanović: "Poslanici će morati da rade sve dok primaju poslaničku platu".
Džordž Kluni: "Tadić je mnogo atraktivniji od mene, ali sam ja mnogo bolji glumac od njega".
Mirko Cvetković: "Videćemo za dva do tri meseca kakva je situacija. Ako je potrebno da se ulazi sa nekim novim merama, mi ćemo ih preduzeti, ali ja se ipak nadam da će kriza polako početi da jenjava".
Putnici će uskoro SMS porukom moći da se informišu o vremenu dolaska autobusa.
Pesma „Lane moje“, s kojom je Željko Joksimović 2004. godine osvojio drugo mesto na "Evrosongu" u Istanbulu, glasovima fanova širom Evrope proglašena je za najuspešniju u istoriji takmičenja.
Dragan Šutanovac: "Verujem da će nova politika koju ćemo definisati na predstojećim izborima vrlo brzo omogućiti da se oseti i boljitak u džepu građana".
Astrolozi: Venera u konjunkciji sa Jupiterom će u junu doneti sreću, zadovoljstvo, uspeh, povećanje zaposlenosti, početak krupnih poslova i to je "izuzetno vreme za preporod". Sredinom aprila će početi potpuno novo doba za Srbiju, ostvariće se mnoge težnje i želje njenih gradjana, stići će "veliki novac sa istoka", prvenstveno iz Kine i sve što je Srbija radila u poslednjih 15 godina će, najzad, doneti rezultate.
Grafit kod moje srednje škole: "Hvem her går ikke skør, det er ikke normalt", ovo čisto da se isprsim i sa danskim... a prevod: Ko ovde ne poludi, taj nije normalan.