Umesto čestitke

Pa, ko njima može da odoli?!
Uz širok osmeh, srećna svima Nova godina!!!




Ako vas ovi lepotani nisu oraspoložili, možda će vam pomoći...

Kako sam isplanirao Novu godinu

Otvaranje mosta, milina jedna, a kuma ima pogled na tu svetkovinu iz dnevne sobe. Već sam sve isplanirao, žena i ja ćemo kupiti neko piće, oni će u međuvremenu da trosed okrenu naopačke da možemo da se naslonimo ko ljudi... A u daljini, dok vatromet para nebo, lepi Boris namešta svoj najbolji osmeh i otvara novi most, taj ponos Beograda.
Uh, nikada lakše nisam prošao sa dočekom. Stalno neka jurnjava, pa premišljanje, pa dosada, pa neizdrž... A sada se sve samo namestilo, i još grandiozno, ejjjjjj...
Priznajem, bio sam pesimista dok se suvi i topli decembar vukao ka neumitnom kraju i najavio još jednu godinu viška, ali sada... dišem punim plućima, zračim optimizmom (zaraznim) i bre... ma ne mogu da dočekam 31. i Ceremoniju. A posle... pa, sve će imati više smisla, i prva sarma, i novogodišnja skakaonica, i NFL koji mi najdraža supruga neće dati da gledam, i dobra tekila sa lošim limunom...
Hvala ti Borise lutko, hvala vam neimari, hvala svima koji su glasali za neverovatno originalni naziv kojim će se generacije dičiti - Most na Adi - hvala svakoj od 26 Televizija koje su prenosile Ceremoniju (jer kada udariše petarde pred ponoć morali smo da se povučemo u dubinu sobe, izgubismo vizuelni kontakt...), sigurno tu ima još ljudi kojima treba da zahvalim na ovolikoj sreći ali, verujte, srce mi je toliko puno, i luuupa, sve mi prsti drhte nad tastaturom...
Na kraju, odustajem od pisanja, jer šta su reči... prazna slova... slika je ta koja govori više od svake reči (makar ona bila i složenica)... svi se spontano uhvatismo za ruke, zapevasmo "Hare Krišna" (jer nismo mogli da se dogovorimo kojoj religiji da damo prednos'), a Most se svetli kao svetionik u noći... Stigla je i 2012, u roku, kao i najmegalomanskiji-multinacionalni-graditeljski dokaz naše budućnosti. Ma, ja bih još pisao o Ceremoniji, ali popizdeh od divljaka koji već satima viču: "Lepotane, skoči! Možda znaš da letiš!". Pojma nemam na koga misle, ali ne dozvoljavam da bilo ko naruši ovaj talas optimizma na kojem se voziiiiiiiiiim...  

Take a run at the sun - Oglasi iz središta gluposti (2)

Kada bih želeo da izmislim oglas, kojim bih, o istom trošku, uz šačicu sarkazma i mnogo ironije, želeo da prikažem trenutnu situaciju u našoj banana državi, on bi glasio ovako: Traži se menadžer parka zabave... zaduženja: organizacija i realizacija događaja na najvišem nivou, naravno i posmatranje i praćenje tržišnih dešavanja i konkurencije (ne znate vi kako je teško opstati u nemilosrdnom svetu biznisa zabavnih parkova), pronalaženje novih klijenata i negovanje poslovnih odnosa sa postojećom korisnicima naših usluga (ugovaranje, prodaja i naplata rođendana, krštenja i ostalih proslava)... Uslovi: visoka stručna sprema (VII stepen), minimum tri godine iskustva na relevantnim poslovima... E, sad, propade mi fora jer ste verovatno već provalili da je ovo pravi a ne izmišljen oglas... Jer, ko bi, bre izmislio ovakvu konstrukciju dostojnu najpoznatijih skandinavskih egzistencijaista 20. veka.
Svi znamo da je klijent svetinja, ali neki idu i korak dalje. Iskoristite priliku i pridružite se timu koji uz posvećenost i poslednju generaciju mašina i opreme ide putem uspeha. Postanite naš radnik i radnica za čišćenje nameštaja. Opis posla: davali biste doprinos timu radeći na mašinskom pranju i čišćenju mebla, kože i eko kože. Po završenoj obuci Vaš rad na čišćenju nameštaja davaće poseban pečat zadovoljstvu naših klijenata!? A klijenti u ekstazi viču: "Pššššš! Ha, kupio i ja meblo!". Segment namenjen ljubiteljima XXX zabave nastavljamo oglasom krajnje sumnjive beogradske firme koja traži PR menadžera - u obzir dolaze samo devojke od '89 do '81 godišta, a za TV voditeljku uslovi su još strožiji: devojke '91 godište. Naravno, ništa bez Nemaca pa se traže i Assistent(in) der Geschaftsleitung, a bogami i Kunderberater mit Ausstrahlung.
Ima onih i koji toliko zakukulje oglas pa vam nije jasno šta treba da radite - Dom zdravlja Novi Beograd je objavio da mu je potreban laboratorijski tehničar a od kandidata se traži: prijave sa kratkom biografijom i fotokopijama dokumenata kojima se dokazuje ispunjenost uslova oglasa , predati preko Arhive Doma zdravlja (III sprat, soba br. 3), na navedenu adresu... sa naznakom za koje radno mesto se podnosi prijava!? Čekaj malo, je l' šaljem poštom ili idem preko Arhive? Bar je kraj jasan: odluka o izboru biće objavljena na oglasnoj tabli pored Arhive! Mislim da je jasno ko ima glavnu reč u ovom Domu zdravlja. Pa, Milka arhivarka! 
Elem, traži se i ИТ Соработник. Од вас очекуваме: Одлично познавање на ПЦ компјутер и Windows оперативните системи; Добро познавање на работа во мрежно окружување... Potrebni su i Embedded SW Developer & Silicon Validation Engineer (sve isti čovek), pa Consumer Healthcare Sales Manager Adriatic (opet samo jedan radi sve ovo), zatim traži se i Administrator/Support Role (znam za sporedne uloge, ali prvi put čujem za pomoćne administratore), hotelu potreban Room Division Manager ('ajde!)...
Pazite ovu kombinaciju: Omladinska zadruga "Vrednica" traži referenta ZNR i PPZ, a u poslednje vreme su na ceni i komercijalisti za HOREKA objekte, moji omiljeni Channel Manageri, pojavi se i poneki oglas za inženjera građevine - konstruktivni smer (biće da ostali, mislim smerovi, nisu toliko konstruktivni...
Kako sam počeo, red je i da završim u istom stilu: Potreban operater za ultrazvučna ispitivanja... rad u laboratoriji za ispitivanje bez razaranja. To je posao, to je budućnost!

Ne daj se Prle!

Preznojih se od same pomisli da radim i da nemam ovoliko slobodnog vremena - jer ondak bi mi sigurno promakao opaki pokušaj snaga haosa i bezumlja da, zajedno sa, stranim agentima i.... normalno, domaćim izdajnicima, ukaljaju sveto ime... dobro de, nadimke, drugova Prleta i Tihog.
Dobro koordinirana akcija je započela velikim intervjuom koji je jedan nazovi istoričar dao domaćem medijumu pod nazivom "Novosti". U tom opskurnom članku se navodi da su "Otpisani" čista izmišljotina, da je u Beogradu od 1941. do 1944. ubijen jedan Nemac, kao i da je Beograd, uz Brisel, zbog svoje sigurnosti, bio najomiljenija turistička destinacija pripadnika Vermahta koji su, je l' te, čeznuli za mirnim i opuštenim odmorom.
To je tek početak, odjednom se pojavila gomila takozvanih "revizionističkih" foruma na internetu, u kojima se beskrajno detaljno zastupa teza da su u Beogradu postojali ilegalci, ali da su oni bili ravnogorci, kao i da su osim protiv Nemaca, morali i da se bore protiv komunista, ljotićevaca i nedićevaca! Saznadoh i ko je smestio Draži. Bio bre čitav feljton u kojem se iscrpno prikazuje akcija Sovjeta koji su, zahvaljući svojim krticama u britanskoj obaveštajnoj službi MI 5, poturali lažne podatke u kojima su opanjkavali četnike i veličali partizane što je bio ključni razlog da saveznici početkom 1943. podrže Tita i drugove a ne bradonje.
Međutim, ovi... ma, ne znam kako da ih nazovem, se tu nisu zaustavili pa su udarili i na drugi kamen temeljac ratne kinematografije - kao, "Das ist Valter" nije iz Sarajeva nego iz Beograda! Moš' misliti, pravi Valter je četnički potpukovnik Žarko Todorović koga je Gestapo uhapsio 1943. zajedno sa još 14 ilegalaca (ravnogoraca, naravno). Na narednom forumu nađem i nastavak ove priče koja glasi da su Draža i kompanija silno vreme i pare potrošili da bi dokazali ljudima da je onaj iz Sarajeva, Vladimir Perić koji je, gle malera, poginuo 1945, poslednjeg dana borbi za Sarajevo, lažni Valter, kao i da je sve to obična komunistička nameštaljka.
Zatvaram oči, seva mi u glavi - pa šta to znači, da Prozor ne mora pasti, da Dimnjačar nije zakačio žicu, da Zagreb nije nepokoreni grad, da je Bata Životinja džaba ubio stotine hiljada statista, da tifusari nisu skakali u Neretvu, da Savo Kovačević nije ubijen zbog žene, ups, greška, na Sutjesci, da Reks nije spasao Tita, da Boško Buha nije poginuo zbog soli, da Dalibor nije bacao bombe...
Hoćete da kažete da su me heroji mog detinjstva lagali, da su major Gašpar i Misirac pozitivni likovi, a Prle, Tihi, Joca i Mrki, pa čak i neustrašiva Marija, klasični negativci?!
Ne udarajte besno u tastaturu... šta tek reći za one malo pomirljivije koji dokazuju da je u Beogradu ipak ubijeno više Nemaca, možda čak i komada osam, ali i da je od svih herojskih akcija iz "Otpisanih" zaista izvedena samo paljevina garaže. Pa malo li je razbojnici? Uostalom, to i jeste najbolja epizoda serije... op cvrc, gevezen zajn vam ga!

Grčke smokvice

Godinama sam se pitao kako to da Grci nisu nasledili ništa od svojih predaka (starih Grka), ni pamet, još manje lepotu, ni sposobnost visokoumnog razmišljanja... Kakva monumentalna zabluda! Živi su stari Grci, samo u novom, lepšem pakovanju, i zaposleni su u državnoj službi!
Ako vam nije jasno zbog čega se Grci toliko protive najavljenim merama štednje i zašto su stalno na ulicama, vreme je da vas upoznam sa nekim od silnih beneficija koje dobijaju (ili su dobijali) zaposleni u grčkom državnom sektoru.
Priča počinje davne 1911. kada je tadašnja kraljevina Grčka donela Ustav, u kojem se navodi i da je državnim službenicima posao zagarantovan a otkaz zabranjen... I posle rušenja vojne diktature i donošenja novog Ustava 1975. ova odredba se i dalje primenjivala u praksi jer nijedna od brojnih nestabilnih Vlada nije želela da se zamera glasačima. A na to su nadovezale desetine, možda i stotine neverovatnih dodataka na platu. Pa kaže:
Državni službenici su dobijali 13. i 14. platu, pola mesečne zarade su dobijali za Uskrs, drugu polovinu pred godišnji odmor, a 14. plata se delila za Božić. U penziju se može i pre 50. godine života, a rođaci 4.500 umrlih Grka, koji su radili u javnom sektoru, godinama su dobijali penzije. Sasvim opravdano, velika pažnja je posvećena budućim naraštajima: neudate ili razvedene kćerke državnih službenika, nakon smrti roditelja, nastavile su da primaju njihove penzije, a tu povlasticu je koristilo oko 40.000 Grkinja, što je državu koštalo bednih 550 miliona evra godišnje! Tu nije kraj brige o deci - roditelji zaposleni u državnom sektoru su dobijali dodatak za dete (jedno) i to sve dok se naslednik/ca ne ožene ili udaju! Sa druge strane, bonus sledi i neoženjenim i neudatim radnicima/radnicama... jasno, što da se zlopate deca. Em su sami em se ubijaju od posla.
Kuriri u ministarstvima su imali dodatak od 290 evra zato što su na vreme preneli poneku kovertu iz kabineta u kabinet, u istoj zgradi. Zaslužene bonuse su imali i službenici koji su pokazali da znaju da koriste foto-kopir aparat, radnici u državnom osiguranju su dobijali naknadu za prevoz iako nikada nisu izašli na teren, a šumarima je, između ostalog, pripadao i dodatak za rad na otvorenom... Mučenici, tolika drva, a oni sami, i još duva vetar! Buuuuuu! Državna železnica je mašinovođe nagrađivala sa 420 evra za redovno pranje ruku, a službenicima je sledovao dodatak za redovno dolaženje na posao, a ova nepopularna mera je uvedena nakon što su istraživanja pokazala da oko 50 odsto od 730.000 državnih službenika uopšte ne dolazi na posao! Zato i ne čudi što su, na primer, vozači autobusa u Atini imali mesečni dodatak od 310 evra ukoliko tokom meseca nijednom ne zakasne na posao.
Oni koji se izdvajaju od proseka moraju da budu stimulisani, je l' tako - bonus za znanje stranog jezika i korišćenje kompjutera. Na početku PC ere, u Grčkoj je bilo opšteprihvaćeno mišljenje da su računari štetni i da treba nagraditi sve koji se nalaze u istoj prostoriji sa tim mehaničkim zverima... Nema veze da li u kancelariji u kojoj radi 40 ljudi ima samo jedan kompjuter, svih 40 heroja dobija bonus! Vozači starijih službenih automobila su mesečno dobijali 25 evra zato što moraju da zagreju motor pre vožnje, a dodaci su sledovali i za korišćenje fabričke menze, i za iscrpljujuće gledanje u propeler broda kao što je to slučaj u Gčkoj obalskoj straži. Ministarstvo pravde je nagrađivalo službenike koji parnice završe na vreme...
Kao i Srbi, i Grci mnogo vole razne Savete i Upravne odbore, a ne znam zašto, svi su okomili na vredne ljude iz Saveta koji vodi računa o jezeru Kopijas. Možda zato što je jezero presušilo još početkom tridesetih godina prošlog veka! Međutim, tradicija mora da se poštuje pa kada neki od članova ovog Saveta, ne daj bože umre, bira se njegov doživotni naslednik.
Kada sam prvi put čuo za neke od ovih zezancija, mislio sam da su izmišljene, međutim, sve ove podatke sam kasnije pronašao u grčkim medijima i izveštajima ozbiljnih novinskih agencija. Kada sam video sve ove stavke na gomili, prvo sam počeo da se smejem, a onda sam se nekako rastužio. Pa, Grci su bar imali sve ove dodatke koje mi nikada nećemo imati, opušteno su živeli 30 godina, nisu se mnogo mešali u svoj posao... a bankrot? Koga briga... vredelo je... kao da smo mi u nešto boljoj situaciji.
Kad bolje razmislim za ovakve uslove rada se vredi boriti svim sredstvima. Kakve bre demonstracije, kakvi bakrači! Grcite! Revolucijaaaaaaaaaa....

Igre prestola

U banana državi kao što je Srbija, sve liči na sprdnju ili karikaturu, pa je sasvim normalno i da je takva i takozvana kraljevska porodica. Kao deo državnog folklora ih je zanimljivo imati, naročito zbog činjenice da nas uvek nasmeju, ali zabavno je i slušati zaluđenike koji i dalje tvrde da "bez kralja ne valja", kao i da su četnici bili bolji od partizana... bla, bla, hik, štuc, nastavljaju se pijana trućanja.
Zanimljivo je i sa kolikim se poštovanjem srpski mediji (i državni i privatni) odnose prema Karađorđevićima, koliko im se prostora posvećuje... Iskreno, bez obzira o čijoj se verziji istorije radi, baš me zabole za kralja koji je utekao iz zemlje čim se zapucalo. U međuvremenu, oni (Karađorđevići) su se vratili u Srbiju i počela je luda zabava koja i dalje traje.
Nego, koliko se ja sećam, u Srbiji je monarhija ukinuta još dok je Tito bio u najboljim godinama a Reks bio živ, država je republika sa parlamentarnim uređenjem. Dobro, moguće je i da ja grešim... ne bi bilo prvi put. Ali đavo mi ne da mira - pristalice kraljevine onog mučenika sa Dedinja zovu prestolonaslednikom... Kog prestola? U kojoj zemlji? Kraljevine Srbistana? Hm, da, pričamo o nesrećniku kome su dali da pase travu kada je sleteo na aerodorom i koji je na demonstracijama devedesetih ushićeno uzvikivao: "I ja sam za vama!". Pa, bar je bio iskren... Od srca preporučujem internet prezentaciju Karađorđevića na kojoj se, između ostalog, može pročitati i da "prestolonaslednik voli skijanje, jedrenje, skijanje na vodi, ronjenje i podvodnu fotografiju. Titulu šampiona britanske vojske u skijanju osvojio je 1972. godine. U krug prestolonaslednikovog interesovanja spadaju i muzika, pozorište, informaciona tehnologija i tekući događaji širom sveta". Ej bre, tekući događaji širom sveta... Ljubi ga majka pametnog!
E, sad, često se pominje princ ovaj, princ onaj, čije titule ostrašćene pristalice kraljevine, a bogami i mnogi mediji) pišu sa velikim "p". Stan'te ljudi, jer mi to pričamo o autoru hita "Purple Rain", čoveku koji je sobalio najbolje ribe na svetu, koji svira 106 instrumenata i koji je ranije bio poznat pod umetničkim imenom Princ. Ne! E, pa, izvinućeš mi se, to neće da može. Takođe, u priču su uključene i razne princeze (bez zrna graška), kneginje (bez Ljubice), knezovi (bez seče)...
Realno, kakva nam je zemlja, takva nam je i takozvana kraljevska porodica, ali, dok prestolonaslednik i prinčevi-naslednici vredno "rade na usavršavanju srpskog jezika", podsetiću vas da je najduža srpska reč prestolonaslednikovica... Kao i da engleska kraljica Elizabeta ima živog i skoro zdravog muža, čije ime ni pola Britanaca ne zna. Pa vi vidite, ko je tu lud.
Kad već imamo jednu virtuelnu kraljevsku porodicu, ne vidim zašto i ja ne bih unapredio svoj status. Odlučio sam da svoju državu napravim na potezu Jajinci-Ripanj-Barajevo. Kada se potvrdi ono što ja već znam (izvor: vojno lice u penziji), da tu ima zlata, otcepljujem se od ove bedne republike i proglašavam za kralja Ljubinka I. A do tada ću biti samo prestolonaslednik... sa velikim "p", naravno. 

Lepljiva Srbija

Kada je ovako jadno vreme, volim da pročitam lepe vesti... Eto, na primer, da je grad Beograd nabavio devet najmodernijih mašina za uklanjanje žvaka sa trotoara i ulica. Milina jedna, sve mi toplo oko srca kada pogledam karakteristike - za jednu žvaku treba samo pet sekundi, mašina može da očisti oko 200 metara kvadratnih u jednom danu, koristi biorazgradivi deterdžent... i sve to za tričavih 3.000 evra po komadu! Sve skačući po kući (od sreće zbog one toplote oko srca, a možda i zato što četiri dana nisam imao grejanja), bio sam šokiran kada sam naišao na zlurade komentare tipa: "E, samo nam je ovo trebalo", "Nemate pametnije stvari na koje možete da trošite pare", "Vidi se da se približavaju izbori"...
Pa, majka mu stara (zanimljivo je da se nikada ne pominje mlada majka), nama ništa ne valja, žalimo se kada "vlast" ne preduzima ništa, nije nam dobro ni kada se trude. A nije da se ne trude. Za vašu informaciju, pune dve godine su testirali različite modele "žvaka-terminatora", dok posle mnogobrojnih konsultacija i bar jednog osnovanog Odbora, nisu odabrali model koji je idealan za Beograd. Znate li vi koliko je tu radnih sati, da ne kažem prolivenog znoja, uloženo... A sve to, da bi im Beograđani uzvratili na ovakav način. Prosto se divim tim ljudima koji i dalje ostaju na svojim funkcijama, iako očigledno rade u nemogućim uslovima.
Eh, kad se samo setim šta svakodnevno moraju da preguraju preko svojih nejakih leđa - prvo, besmislene žalbe na cenu i kvalitet grejanja - pobogu, kada će Srbi shvatiti da je parno grejanje luksuz i kao takvo je sasvim normalno dostupno u malim dozama. I one gluposti da ga ne treba plaćati tokom cele godine kao i da radijatori treba da budu topli kada je vašoj guzici hladno! Neverovatno, zar ne?! Drugo, nepodnošljiva kuknjava na gradski prevoz - pa, jesu li ljudi uveli nove markice i one lepe svetleće table za poništavanje karata. Jesu, ali to nekima nije dovoljno... Ma, takvi neće biti zadovoljni ni kada se u smiraj ovog veka okonča i mega projekat "Ćira-metroa", jedini takve vrste u svetu. Treće, stalne žalopojke na stavke u računu "Infostana" - aman, je l' negde piše da ti moraš sve da znaš... Naravno, da ne piše, tvoje je da plaćaš, i da ne brineš o takvim sitnicama. Za to su zaduženi vredni ljudi koji svakodnevno izgaraju zbog dobrobiti svojih sugrađana...
Ovde sam rešio da završim tekst, obukao se, pozajmio metlu od komšije, i izašao napolje da očistim trotoar ispred zgrade, i tako se solidarišem sa vrednim pregaocima iz "vlasti" i istovremeno svojim primerom podržim akciju "Očistimo Srbiju". Međutim, posle dva koraka ugazih u pseće govance, zateturah se od smrada pa ugazih u drugo, pa u treće... Moji nagli pokreti su očigledno preplašili kuče... stani malo, ipak je to pacov koji je pretrčao preko staze, a dok su se kese sa đubretom njihale na obližnjem drvetu, duboko sam udahnuo i ushićeno pomislio: "I mi smo bre Evropa, a ovde uskoro neće biti ni jedne žvake". I suzu radosnicu obrisah, ali krišom, da me ne vide oni prokleti kritičari svega i svačega, kao da bi mi poverovali da plaćem od sreće...
          

Otkazani

Prijateljica je juče dobila otkaz... Iako mi se smučilo da razmišljam o istim stvarima koje mi se vrte stalno po glavi, k'o da sam, ne daj bože, bolestan, moram da konstatujem da se srpski poslodavci sve više usavršavaju u... bahatosti. Ništa čudno budući da im je "vlast" to omogućila kriminalnim Zakonom o radu koji predstavlja ostvarenje svih seksualnih fantazija vlasnika srpskih firmi, a i više od toga. Mogu da ti radim sve što hoću (mobing ne možeš da dokažeš ni za živu glavu), a čak i ako sud presudi u tvoju korist, ja ću pronaći, naravno zakonski način, da te opet prejebem... Verujem da strani poslodavci kada pročitaju Zakon, svršavaju od sreće.
Nego, bez mnogo uvijanja, mojoj prijateljici je nedavno majmun od gazde saopštio da će joj dati otkaz "jer mu ne trebaju tri devojke za isti posao". To što druge dve manje-više nisu ni radile prethodnih godinu dana, nema veze. To mu nije bilo dovoljno nego joj je "očinski" rekao da je ona "površni ludak"! Ma, jebo ti ludak mater! Da je ludak jeste, jer je radila za minimalac (zvanično) a ostatak na ruke, jer je radila i vikendom "jer druge dve imaju decu, pa ne mogu", jer je smršala 10 kila od stresa i napora... Bojim se samo da mu taj ludak danas kada ode da pogleda rešenje o otkazu, ne zabiberi čorbu, em je viša od njega, em joj totalno pada klapna kada se iznervira, pa je sigurno i jača od njega.
U mom slučaju su bili mnogo maštovitiji (ipak je to švajcarska škola) pa su me proglasili za retarda koji "ne poštuje rokove, nije kreativan, ne ume da sastavi tekst bez nadzora, nije dovoljno požrtvovan na poslu, istraživačke sposobnosti su ravne nuli".... Znam i za priču da je žena dobila otkaz uz obrazloženje da "ima prašine na rafovima"!? Što bi moj često pominjani kum rekao, u Srbiji mogu da ti daju otkaz po sistemu: "Ma, ne sviđaš mi se. Ružna ti frizura...". I tako će biti sve dok se ne promeni činjenica da se kod nas na ulicu izlazi iz svih mogućih razloga, osim onog najvažnijeg, egzistencijalnog...
Vreme je za rakiju... 

Ceđenje čvaraka važnije od nataliteta

Koliko dugo nam organizacija ološa, kriminalaca i besprizornih likova koji sebe u Srbiji nazivaju "vlast", vadi mast, nekako mu dođe kao veliko iznenađenje da je država odlučila da nešto zauzvrat uradi i za svoje potčinjene... Da ironija bude veća, radi se o vađenju sala, odnosno o operaciji gojaznih osoba! Zahvat košta oko 3.000 evra, plaća ga Republički zavod za zdravstveno osiguranje i do sada je operisano nekoliko desetina ljudi. E sad, pretpostavke koliko u Srbiji ima preterano gojaznih osoba su različite i kreću se od  15.000 do 150.000 ljudi. Nema starosnog ograničenja, i svi za koje lekari procene da im je ova operacija neophodna, mogu da se reše viška kilograma na račun države.
I u čemu je problem? Pa, za početak u tome što je za vantelesnu oplodnju koja je mnogima jedini način da dobiju decu, starosno ograničenje 40 godina, država plaća jedan pokušaj (u Beogradu gradska vlast finansira i drugi) a posle se slikajte i sami sakupite tri i po, četiri 'iljade evra koliko košta VTO. Za četiri godine, urađeno je oko 4.000 vantelesnih oplodnji, a nadležni su se utrkivali ko će se više pohvaliti činjenicom da je uspešnost 25 odsto i da je na ovaj način rođeno 1.000 beba! Ej, hiljadu beba na sedam miliona stanovnika. Idioti! Prosto je neverovatno i što je svaki četvrti pokušaj uspeo, budući da "vlast" ne bira načine da zatre naciju - očajan standard, nezaposlenost, bedan dečiji dodatak, raspala porodilišta, skupoća... Posebno mesto zauzima šikaniranje budućih mama, ucene na poslu, pretnje otkazima, prisiljavanje žena da potpišu ugovore u kojima se obavezuju da neće zatrudneti u naredne tri godine... Goveda, a šta to muškarci moraju da potpišu, pa da budu na istom, možda da neće kresati i gledati fudbal tri godine?!
Uz ogromnu količinu "normalnog" stresa, na to dodajte i paniku da li će VTO uspeti iz prve, jer za drugi pokušaj nemate para, i vidite kolike su šanse da uspete. Svaka beba rođena u Srbiji je čudo, i bilo ko osim naših nacista bi do sada shvatio da bi država trebalo da finansira, recimo, tri do pet pokušaja VTO, bez starosnog ograničenja, naravno, uz saglasnost lekara. Neko će reći da bi to mnogo koštalo kao i da je do sada na "projekat VTO" (jebote, kao da su otkrili lek za 142 vrste raka), potrošeno oko 16 miliona evra. To je prava sitnica u poređenju sa značajem "projekta", naročito kada se ima u vidu da država, na primer, izdvaja više novca za nevladine organizacije nego za VTO, ili da je Miladin Kovačević koštao koliko i 225 vantelesnih oplodnji.
Da se razumemo, nemam ništa protiv debelih ljudi i jasno mi je da mnogima operacija može da spase ili produži život, ali ne vidim zašto razbojnici, bez raznih uslovljavanja, ne bi finansirali i jedan i drugi "projekat". Jer, ma šta rekli, mi želimo da živimo u iluziji da se "neko gore" (naopako, ne mislim na onog sa bradom) ponekad smiluje i učini nešto za svoje podanike. Jer, ako se ovako nastavi, samo će se povećavati broj gojaznih a smanjivati natalitet. Već imamo previše gojazne dece, a uskoro ni dece neće biti. Samo čvarci...   

Kumova teorija mediokriteta

U skoro devet godina bavljenja novinarstvom sam jednom izmislio deo teksta. Bio sam neispavan (celu noć sam sam sa suvozačkog mesta smirivao manijaka koji je kroz kanjon Morače vozio kao da je sam na putu), nervozan, gladan i za Madonin koncert me baš bilo briga. Nije to nikakvo opravdanje, jer po mojim profesionalnim merilima izmišljanje informacija je dno dna, nešto čime se ni budala ne bi pohvalila. Ovu priču ne pominjem zato što je neko od urednika provalio da sam izmislio prokletu anketu (iz dubine duše mrzim ankete!) sa stranim fanovima u Budvi, ne, čak su bili i oduševljeni tekstom.
Pominjem je zato što je mene i dalje sramota zbog toga što sam uradio. Što me čini... jednim od idiota koji veruju da posao mora da se obavlja maksimalno profesionalno i odgovorno, da treba pomagati kolegama, da ne treba prisvajati tuđe zasluge, da je ogovaranje na poslu ravno bezobrazluku, da pohvale treba primati bez velike pompe, da kritike treba ozbiljno shvatiti i ne stideti se da priznaš da si negde pogrešio... Ako izuzmemo anketni incident, svih ovih principa sam se bespogovorno pridržavao. Naravno, ja se, što bi rekli u Kruševcu, ne kopčam na leđima, pa sam brzo shvatio da nikoga nije briga koliko ja dobro radim, da imam godinama istu platu jer nisam ni u jednom klanu, i što je najgore, da sam mnogima trn u oku zbog toga što imam tu jadnu diplomu! Da sve bude još smešnije, ja se fakultetom nikada nisam hvalio (pa, pobogu, katedru novinarstva je godinama držala žena kojoj je najveći uspeh u karijeri to što je bila urednica "Bazara")... Doduše, biće da je najveći problem bila činjenica da sam uvek imao stav, da sam često pričao kada su drugi ćutali kao zaliveni... Jebi ga, verovatno su mi zbog toga i smestili otkaz.
Nego, godinama me je nerviralo da gledam kako neznalice (kojima sam ispravljao tekstove, mnogima i iznova pisao) napreduju, kako poltroni vladaju, kako propadaju vredni ljudi... Sve što je mene mučilo, moj kum je objasnio u nekoliko rečenica. Po njegovoj teoriji, privatnici u Srbiji insistiraju na održavanju i negovanju mediokriteta. Ne žele bilo koga koji iskače iz te slike. Njima ne trebaju ljudi koji imaju napredne ideje, čak i ako one mogu da mu donesu zaradu. Ne, srpskom poslodavcu je važnije da ima mediokritetski "kolektiv" koji će lako držati pod kontrolom. Oni koji se ne uklapaju, brzo se odstranjuju. I mediokriteti su isplativi sve dok rade za plate od 300 do 600 evra. Ko slučajno poželi više novca može da se tornja. Uostalom, uvek će se naći neko ko će isti posao raditi i za manje para.
E sad, ako ne verujete mom kumu, možda ćete poverovati Edinu Mehiću. Ko je on? Nemam pojma, ali na širom sveta razapetoj mreži sam pronašao njegov magistarski rad koji je odbranio na Fakultetu poslovne ekonomije u Banja Luci. U odeljku koji se odnosi na karakteristike menadžera u zemljama tranzicije Edin navodi da "još uvijek dominantna klima afirmacije mediokriteta dovodi do toga da se istinski stručnjaci dovode u situaciju da bježe iz kolektiva ili da se pasiviziraju. Konačno, značajan broj rukovodilaca, prisustvo jakog stručnjaka pored sebe doživljava kao nelagodu ili ugrožavanja i skloni su da se okružuju poltronima". 

Take a walk on the blind side - Oglasi iz središta gluposti (1)

Ukoliko niste ekonomista u bilo kojem obliku ili "developer" C+, C-, C supa programa, android ili T 1000 robota (izvin'te platformi), niste rođeni za komercijalistu ili telemarketing... hm, pa, nema, znate, mnogo oglasa za vašu struku. Gledajte to sa bolje strane, kao i da se neko zaposli na ovaj način. Međutim, održavanje dobrog raspoloženja svake nezaposlene jedinke je od primarnog državnog značaja, a internet oglasi za posao su nezamenljivi u tom procesu. Kada prestanete da se čudite i krstite, postaju smešni.
Pa, da krenemo... Mislite da ste u sranju, jarku, provaliji... onda je možda za vas idealan posao merchandiser u TT i KA kanalu prodaje. Treba na vreme početi sa planiranjem poslovne karijere a idealan početak je oglas koji je objavio restoran brze i zdrave hrane (!) koji traži devojku/momka za ceđenje sokova a zainteresovanima obećava prijavu, redovnu platu i što je najvažnije mogućnost napredovanja. Vau, možda postanem menadžer za ceđenje suve drenovine! Česte su i kombinacije zanimanja (da se ne arči prostor za badava) pa se, između ostalog, traži i mornar-motorista ali i menadžer-veterinar. Vlasnici pekara su posebno domišljati - u jednom oglasu se od budućih ( bedno plaćenih) radnika traži da imaju vozačku dozvolu kao i da pošalju CV, preporuku i motivaciono pismo! A još je konkretnija druga pekara u čijem se oglasu u sklopu dužnosti radnika navodi i i da obavlja druga zaduženja po nalogu nadređenog. Lepo su se dosetili, šef traži seks, vi ga oterate u PM, a on izvuče vaš ugovor i viče: "Pristao (la) si bićeš sve što hoću!!!".
Elem, obdanište iz Zemuna traži vešerku (ovo zanimanje ni posle tri orahovače nisam protumačio) koja pristaje na moguću proveru radnih i psihofizičkih sposobnosti, i koja nema utvrđeno diskriminatorno ponašanje. Ali, pravo prosvetljenje sam doživeo kada sam pročitao oglas firme koja traži servisera smeđe tehnike!!!! Tolike godine života u zabludi, da postoji samo tehnika i bela tehnika... Ne lezi vraže, od budućeg servisera se traži čak pet godina iskustva a nekolicini neobrazovanih poput mene se u zagradi navodi da se pod smeđom tehnikom podrazumevaju televizori, LCD, audio-video oprema... Ništa mi nije jasno, na stranu što su i LCD-ovi, mislim, je l' te, televizori, šta ako je moj TV aparat beo! Koga da zovem u očaju, servisera bele ili smeđe tehnike?
Za kraj nekoliko poslastica. (sve je naravno navedeno kao i u originalnom oglasu). Traži se Drupal developer team leader, Category manager za neprehranu, Senior Ekspert za Security, Rukovodilac/Visoki menadžer (nije navedeno koliko visoki moraju da budu kandidati), prodavac-računopolagač (?)... Nisam zaboravio ni ljubitelje XXX zabave pa se traži i Medizinisches Fachpersonal kao i operater za SMS zabavu čiji posao je animiranje korisnika SMS chat upoznavanja za odrasle. Nije ni čudo što se kandidatima nudi rad u posebno opremljenoj kancelariji.
Živela tranziciona Srbija, jesmo u govnima, ali spašće nas smeđa tehnika! 

Kako pronaći posao u Srbiji

Kada u, moš' misliti, srednjim godinama, u Srbiji ostanete bez posla, ne piše vam se dobro... Jer, ako se država i poslodavci pitaju najbolje bi bilo da... pa.... sami izumrete. E neće da može! Sa novom energijom i pomanitalim sjajem u očima se bacate na ponovno pozivanje dragih vam kolega, nekadašnjih poslovnih saradnika, rodbine, poznanika... Svih onih koji su vas već jednom ili ko zna koliko puta već otkačili ili sa vama pričali preko one stvari. Hm, gle čuda, i dalje ste na istom, nema posla a vreme brzo prolazi. Ubeđujete sebe da je problem u vama a ne u "njima", jebote, verovatno je vaša krivica i što su vam đubrad smestila otkaz... Kada konačno prođete kroz nekoliko faza koje predstavljaju pravu agoniju i kada na veoma bolan način shvatite da vas zaista razume svega nekoliko ljudi, sve iluzije ste ostavili iza sebe i spremni ste da se suočite sa realnošću. Naravno, sve vreme, dok čekate taj sudbonosni poziv, redovno pratite oglase za posao...
Šanse da se zaposlite bez veze su ravne nuli, jer sačuvaj bože i sakloni da neko zaposli četrdesetogodišnjaka sa iskustvom koji, drznik, ima završen fakultet (ovo je ubedljivo najveći minus) i govori strani jezik. Bar da je završio neki "poznati" fakultet kao što je Megatrend, Lepe umetnosti (je l' to znači da postoje i ružne umetnosti?), FEFA ili moj favorit Akademija za ekonomiju i bezbednost... Molim lepo, ko mu kriv što je gubio vreme na državnom fakultetu.
Da se vratimo oglasima, oni su nepresušni izvor mudrosti i predstavljaju pravo ogledalo srpske stvarnosti, a i neverovatno su zabavni. Više o tome u sledećem nastavku...