Kako pronaći posao u Srbiji

Kada u, moš' misliti, srednjim godinama, u Srbiji ostanete bez posla, ne piše vam se dobro... Jer, ako se država i poslodavci pitaju najbolje bi bilo da... pa.... sami izumrete. E neće da može! Sa novom energijom i pomanitalim sjajem u očima se bacate na ponovno pozivanje dragih vam kolega, nekadašnjih poslovnih saradnika, rodbine, poznanika... Svih onih koji su vas već jednom ili ko zna koliko puta već otkačili ili sa vama pričali preko one stvari. Hm, gle čuda, i dalje ste na istom, nema posla a vreme brzo prolazi. Ubeđujete sebe da je problem u vama a ne u "njima", jebote, verovatno je vaša krivica i što su vam đubrad smestila otkaz... Kada konačno prođete kroz nekoliko faza koje predstavljaju pravu agoniju i kada na veoma bolan način shvatite da vas zaista razume svega nekoliko ljudi, sve iluzije ste ostavili iza sebe i spremni ste da se suočite sa realnošću. Naravno, sve vreme, dok čekate taj sudbonosni poziv, redovno pratite oglase za posao...
Šanse da se zaposlite bez veze su ravne nuli, jer sačuvaj bože i sakloni da neko zaposli četrdesetogodišnjaka sa iskustvom koji, drznik, ima završen fakultet (ovo je ubedljivo najveći minus) i govori strani jezik. Bar da je završio neki "poznati" fakultet kao što je Megatrend, Lepe umetnosti (je l' to znači da postoje i ružne umetnosti?), FEFA ili moj favorit Akademija za ekonomiju i bezbednost... Molim lepo, ko mu kriv što je gubio vreme na državnom fakultetu.
Da se vratimo oglasima, oni su nepresušni izvor mudrosti i predstavljaju pravo ogledalo srpske stvarnosti, a i neverovatno su zabavni. Više o tome u sledećem nastavku...