Preznojih se od same pomisli da radim i da nemam ovoliko slobodnog vremena - jer ondak bi mi sigurno promakao opaki pokušaj snaga haosa i bezumlja da, zajedno sa, stranim agentima i.... normalno, domaćim izdajnicima, ukaljaju sveto ime... dobro de, nadimke, drugova Prleta i Tihog.
Dobro koordinirana akcija je započela velikim intervjuom koji je jedan nazovi istoričar dao domaćem medijumu pod nazivom "Novosti". U tom opskurnom članku se navodi da su "Otpisani" čista izmišljotina, da je u Beogradu od 1941. do 1944. ubijen jedan Nemac, kao i da je Beograd, uz Brisel, zbog svoje sigurnosti, bio najomiljenija turistička destinacija pripadnika Vermahta koji su, je l' te, čeznuli za mirnim i opuštenim odmorom.
To je tek početak, odjednom se pojavila gomila takozvanih "revizionističkih" foruma na internetu, u kojima se beskrajno detaljno zastupa teza da su u Beogradu postojali ilegalci, ali da su oni bili ravnogorci, kao i da su osim protiv Nemaca, morali i da se bore protiv komunista, ljotićevaca i nedićevaca! Saznadoh i ko je smestio Draži. Bio bre čitav feljton u kojem se iscrpno prikazuje akcija Sovjeta koji su, zahvaljući svojim krticama u britanskoj obaveštajnoj službi MI 5, poturali lažne podatke u kojima su opanjkavali četnike i veličali partizane što je bio ključni razlog da saveznici početkom 1943. podrže Tita i drugove a ne bradonje.
Međutim, ovi... ma, ne znam kako da ih nazovem, se tu nisu zaustavili pa su udarili i na drugi kamen temeljac ratne kinematografije - kao, "Das ist Valter" nije iz Sarajeva nego iz Beograda! Moš' misliti, pravi Valter je četnički potpukovnik Žarko Todorović koga je Gestapo uhapsio 1943. zajedno sa još 14 ilegalaca (ravnogoraca, naravno). Na narednom forumu nađem i nastavak ove priče koja glasi da su Draža i kompanija silno vreme i pare potrošili da bi dokazali ljudima da je onaj iz Sarajeva, Vladimir Perić koji je, gle malera, poginuo 1945, poslednjeg dana borbi za Sarajevo, lažni Valter, kao i da je sve to obična komunistička nameštaljka.
Zatvaram oči, seva mi u glavi - pa šta to znači, da Prozor ne mora pasti, da Dimnjačar nije zakačio žicu, da Zagreb nije nepokoreni grad, da je Bata Životinja džaba ubio stotine hiljada statista, da tifusari nisu skakali u Neretvu, da Savo Kovačević nije ubijen zbog žene, ups, greška, na Sutjesci, da Reks nije spasao Tita, da Boško Buha nije poginuo zbog soli, da Dalibor nije bacao bombe...
Hoćete da kažete da su me heroji mog detinjstva lagali, da su major Gašpar i Misirac pozitivni likovi, a Prle, Tihi, Joca i Mrki, pa čak i neustrašiva Marija, klasični negativci?!
Ne udarajte besno u tastaturu... šta tek reći za one malo pomirljivije koji dokazuju da je u Beogradu ipak ubijeno više Nemaca, možda čak i komada osam, ali i da je od svih herojskih akcija iz "Otpisanih" zaista izvedena samo paljevina garaže. Pa malo li je razbojnici? Uostalom, to i jeste najbolja epizoda serije... op cvrc, gevezen zajn vam ga!
Dobro koordinirana akcija je započela velikim intervjuom koji je jedan nazovi istoričar dao domaćem medijumu pod nazivom "Novosti". U tom opskurnom članku se navodi da su "Otpisani" čista izmišljotina, da je u Beogradu od 1941. do 1944. ubijen jedan Nemac, kao i da je Beograd, uz Brisel, zbog svoje sigurnosti, bio najomiljenija turistička destinacija pripadnika Vermahta koji su, je l' te, čeznuli za mirnim i opuštenim odmorom.
To je tek početak, odjednom se pojavila gomila takozvanih "revizionističkih" foruma na internetu, u kojima se beskrajno detaljno zastupa teza da su u Beogradu postojali ilegalci, ali da su oni bili ravnogorci, kao i da su osim protiv Nemaca, morali i da se bore protiv komunista, ljotićevaca i nedićevaca! Saznadoh i ko je smestio Draži. Bio bre čitav feljton u kojem se iscrpno prikazuje akcija Sovjeta koji su, zahvaljući svojim krticama u britanskoj obaveštajnoj službi MI 5, poturali lažne podatke u kojima su opanjkavali četnike i veličali partizane što je bio ključni razlog da saveznici početkom 1943. podrže Tita i drugove a ne bradonje.
Međutim, ovi... ma, ne znam kako da ih nazovem, se tu nisu zaustavili pa su udarili i na drugi kamen temeljac ratne kinematografije - kao, "Das ist Valter" nije iz Sarajeva nego iz Beograda! Moš' misliti, pravi Valter je četnički potpukovnik Žarko Todorović koga je Gestapo uhapsio 1943. zajedno sa još 14 ilegalaca (ravnogoraca, naravno). Na narednom forumu nađem i nastavak ove priče koja glasi da su Draža i kompanija silno vreme i pare potrošili da bi dokazali ljudima da je onaj iz Sarajeva, Vladimir Perić koji je, gle malera, poginuo 1945, poslednjeg dana borbi za Sarajevo, lažni Valter, kao i da je sve to obična komunistička nameštaljka.
Zatvaram oči, seva mi u glavi - pa šta to znači, da Prozor ne mora pasti, da Dimnjačar nije zakačio žicu, da Zagreb nije nepokoreni grad, da je Bata Životinja džaba ubio stotine hiljada statista, da tifusari nisu skakali u Neretvu, da Savo Kovačević nije ubijen zbog žene, ups, greška, na Sutjesci, da Reks nije spasao Tita, da Boško Buha nije poginuo zbog soli, da Dalibor nije bacao bombe...
Hoćete da kažete da su me heroji mog detinjstva lagali, da su major Gašpar i Misirac pozitivni likovi, a Prle, Tihi, Joca i Mrki, pa čak i neustrašiva Marija, klasični negativci?!
Ne udarajte besno u tastaturu... šta tek reći za one malo pomirljivije koji dokazuju da je u Beogradu ipak ubijeno više Nemaca, možda čak i komada osam, ali i da je od svih herojskih akcija iz "Otpisanih" zaista izvedena samo paljevina garaže. Pa malo li je razbojnici? Uostalom, to i jeste najbolja epizoda serije... op cvrc, gevezen zajn vam ga!
Нема коментара:
Постави коментар