Ipak, poželim neko pismo

Obično ovakve bisere čuvam za neki budući nastavak "Oglasa iz središta gluposti", ali nema šanse da propustim zlatnu priliku... Naime, sajt traži novinara, i uz standardne stvari, od kandidata se traži da pošalju i "obavezno motivaciono pismo (koje bi trebalo da bude kao kvalitetan novinarski tekst na temu Vašeg rada kod nas)".
E, sad, jedva naučih kako se pišu jebena motivaciona pisma, a sada me udariše ispod pojasa! Razbojnici! Sastave sam prestao davno da pišem, međutim, šetnja po kiši, ili činjenica da sam kući došao mokrih nogu, mi rasteraše maglu sa očiju, i ja reših da napišem tekst na zadatu temu... Kao i svaki dobar đačić.
Poštovani,
...Kvalitetan novinarski tekst u kojem hvalim samog sebe, verovatno do imbecilnosti...hm, to neće da može, niti bi smelo da postoji, ukoliko naravno niste A. Tijanić, ona Marinković što se kerebeči na "Pinku", ili radite u informativi "devedes'dvojke"... Uglavnom, shvatili ste poentu. Ko je prošao makar i jednodnevnu školu novinarstva zna o čemu pričam.
Ali, da ne bude da nisam formalno ispunio zahteve konkursa, možemo da zamislimo da radim prilog za "Žikinu šarenicu" ili pišem tekst za "Huper" (ako to još izlazi), pa da krenemo:
Junak naše priče je rođen u proleće sedamdeset i neke, i budući da se od malih nogu isticao na časovima srpsko-hrvatskog jezika, nakon završene srednje ekonomske škole, je odlučio da studira novinarstvo, koje je i diplomirao.
Tokom devetogodišnje karijere u beogradskim dnevnim listovima, pročuo se po intervjuima sa stranim muzičarima, a kako sam priznaje, najveći utisak na njega su ostavili Fil Kolins, beskrajno zabavni Bili Ajdol, momci iz benda "Apocalyptica", čarobna Tereza Salgeiro, a u svoje najveće profesionalne uspehe ubraja intervju sa grupom "Rammstein", članak o podzemnom teleskopu na Arktiku, kao i "milion" tekstova sa "Egzita".
Inače, nema teme o kojoj nije pisao, od zabave pa do nauke i tehnologije. Internetom vlada kao Mesi loptom, na "ti" je sa svime što ima veze sa kompanijom "Google" - od pretraživača, web tools-a, do analitike... U poslednje vreme, omiljeni hobi mu je "guglplusovanje".
Često ga kritikuju što je preterano detaljan, što sve mora da proveri nekoliko puta, što svaki prevod mora da bude savršen... Skroman kakav jeste, naš junak kaže da engleski govori bolje od proseka, malo slabije piše, ali iskren kakav jeste, dodaje: "Uvek je tu i "Google translate". Trenutno je, što bi Amerikanci rekli, između poslova, ali ne zato što ga ne jure, nego zato, kako tvrdi, jer čeka pravi izazov.
U dodatku, kao što je red, prilažem svoju biografiju. Prema tome, ja sam ispunio formu, a budući da je u Srbiji forma u većini slučajeva važnija od sadržaja, isto očekujem i od vas. Znači: taster desno, pored "entera", a ispod "inserta"... tako je - delete.
Eto, to je sadržina pisma koje sam uredno poslao svojim budućim (ha, ha, ha...) poslodavcima. Nešto mi govori da neću dobiti odgovor.

Crveno slovo

Najdraža supruga obično mora da me podvrgne vijetnamskom mučenju da bih uzeo usisivač ili obrisao prašinu... Probudih se danas čio i oran za rad, pa reko', što da (opet) nagrabusim kao Stalone u "Rambu 2", bolje da jednom i ja budem dobrovoljac (što se protivi svim mojim načelima)... Uzmem usisivač, ispraznim kesu, unapred se pomirim sa sudbinom da će me crevo koje ispada iz ležišta dovesti do nervnog sloma negde u 16. minutu posla, i taman kada sam duboko uzdahnuo i krenuo da pristisnem dugme, kvrcnu mi u glavi. Pa, danas je veliki praznik, crveno je slovo! Ne valja se!
Zbunjen držim ono sranje u ruci i ne znam šta da radim. Ako ne usisam kuću danas, teško da ću se uskoro nakaniti, ili još gore, najdraža supruga će me naterati da raspremamo u subotu, kada je, kao što svi znamo, takođe crveno slovo, doduše samo sa ljubitelje fudbala. Sa druge strane, ne bih ni da se zamerim onom gore, mislim, nije da sam neki vernik, ali opet, ionako me već dovoljno tera maler.
Nerado ipak odustah od usisavanja, a da bih ublažio svoje nezadovoljstvo, počeh da ubeđujem sebe da sam sada u malkice boljim odnosima sa nebeskim silama... A nije da nisam u debelom minusu...
Lepo kažu ne valja da se radi na taj dan, a ja sam godinama dirinčio na Badnji dan, često i na Božić i Uskrs, slave i da ne pominjem... Naravno, to nije bila moja krivica, ali ko te pita, onaj gore prekorno gleda u mom pravcu, a ne u pravcu mog tadašnjeg gazde. Tačno je i da mi nikako nije jasno zašto na crveno slovo ne valja da se uključuje mašina za veš (je l' to znači da se i onaj gore modernizovao, pa ga ručno pranje više ne zanima?), ili da se šije, ili da se ide u goste, ili da se ne ide u goste...
Biće da sam mnogo zaostao kada se radi o tim "savremenim" tumačenjima "valja se-ne valja se" običaja. Zato i ne čudi što sam umro od smeha kada su mi ove godine svečano saopštili (uz obavezni dodatak, ništa ne znaš magarče), da nikako ne sme da se baca đubre tokom tri dana Božića. I stvarno, kontejneri prazni, nema čak ni uobičajenih kesa koje komšinica ostavlja u hodniku ispred svog stana... Međutim, negde krajem drugog dana dok se omamljujući miris ostataka prazničnih sarmi širio kućom, usudih se da predložim nešto nečuveno: da ipak bacimo đubre. Logično, naleteo sam na zid... ne valja se i tačka! Ali onaj crv neukog prinudnog vernika mi ne da mira i stalno se pitam zašto je onom gore u interesu da se mi ugušimo od smrada.
Kada bolje razmislim, ja od početka grešim u pristupu. Budući da crvenih slova ima kol'ko hoćeš, imam odlično pokriće za svoju urođenu lenjost, trenutno sam bez posla jer sam radio kada se "ne valja" (napokon razreših i tu misteriju), mašinu za veš skoro nikada nisam uključio, ni šivenjem se ne bavim, volim da jedem u gostima... Ček, ček, a što si prvi put posle više od dve godine dobio na kladionici, a tiket si uplatio na Božić, to, ne pominješ?! Pa, prvo, najdraža supruga me je terala da svratim u kladionicu, što očigledno znači da je to u redu, bar kada se pitaju ona i onaj gore, drugo, ja sam tek sada u dubiozi - kockanje je...porok...znači, koliko ja znam, greh... i kako to sada "valja".
Mora da sam opet ja krivac. Sve bi mi bilo kristalno jasno da sam jedan od novih vernika koji se krste kada god prođu pored crkve, ili pominju bilo šta što ima veze sa onim gore i njegovim saradnicima... Meni su te stvari smešne, često me i plaše, ali zbog toga ja sam danima u nedoumici, jedva mogu i da spavam, jer nisam siguran da se nisam, ne daj bože, ovako neuk zamerio onom gore... Iju, pa i ovo pišem na crveno slovo! Ko zna da li se to "valja"...