Trenutno nam je u gostima četrnaestogodišnja kćerka moje sestre od tetke, i najdraža supruga i ja smo imali priliku da se, iz prve ruke uverimo koje su stvari najvažnije u njenom životu. Lista ide otprilike ovako - mama, tata, brat, sestra (njena pozicija varira u zavisnosti da li su u svađi ili ne), prijatelji... Naivci jedni, niste valjda zaista poverovali u ovakav redosled?! A "fejsbuk"? A "lajkovanje"? A "statusi"? A virtuelni prijatelji?
Sada je negde oko devet sati uveče i ona je sa minimalnim pauzama, od podneva na "fejsu". Na svako moje pitanje mi odgovara da sam ja mator i da to ne razumem. Međutim, to joj nije smetalo da nas (mene i najdražu suprugu), onako nehajno, uz "četovanje", ispita za sve brojeve telefona, adresu, gomilu drugih stvari... u međuvremenu je na svoj profil stavila i sliku snimljenu na našoj terasi... Da li je te podatke podelila sa nekim od svojih 997 prijatelja (ma, ne dopisujem se sa svima, kaže ona) zaista ne znam, ali sam joj poručio da ću joj, ako nam neko ponovo obije stan, glavu staviti u top! To je bre autoritet! Kada bi se šalili...
Kada već imam "fejsbuk" zamorče u blizini, glupo bi bilo da ne iskoristim priliku za malo istraživanje.
Prvo, podaci - od 24 đaka u njenom odeljenju, 19 ima nalog na "fejsu", a onih pet izopštenih? Pa, troje uopšte nema internet, i preostale su dve devojčice - one imaju internet, ali ne znaju kako da naprave nalog! Nemo' da biste se smejali, prema mojim informacijama, to je veoma komplikovan proces. E sad, treba imati u vidu i da mi govorimo o varoši u "srpskoj provinciji", kako to pokondireni Beograđani zovu...
Drugo, na "fejsu" moj pokusni kunić "sedi" svakodnevno između 7 i 19 sati, što zavisi od toga da li ima nešto drugo da radi. "A budući da skoro nikada nemam nešto drugo da radim, onda sam stalno na 'fejsu'", objašnjava ona.
Treće - Čekaj malo, pa da li se vi uopšte uživo viđate, pitam ja, a ona odgovara: "Naravno, ali to ne znači da pre viđanja sa najboljom drugaricom nas dve nećemo "četovati"... normalno, i posle viđanja se nalazimo ponovo na 'fejsu'". Što, glasi moje glupo pitanje. "Pa, da prokomenatrišemo o čemu smo pričale, koga smo videle...". I ponavlja, ne razumeš ti to.
Znači, da utvrdim gradivo - gde god da odeš, šta god da ti se desi, o čemu god da razmišljaš, to sve nema smisla ako nije postavljeno na "fejsu". I još ako to drugi "lajkuju" (ubistvo srpskog jezika je veoma bolan proces), gde će ti kraj.
Sve ovo me podseti na tekst koji sam pre nekoliko meseci pročitao u listu "New York Times". Autor podseća da je prvih nekoliko godina bilo aktuelno pitanje: "Da li imaš nalog na 'fejsbuku'?", a sada se to već pretvorilo u optužujuće pitanje: "Zašto nisi na 'fejsbuku'?". Kao i uvek kada se priča o ovome, ja se i sada lupih u grudi ka' Tarzan i dostojanstveno uzviknuh: "Urgh, nikad robom, nikad član "fejs bande", neću da budem na bilo čijem "volu" (jebi ga, transkripcija je nekom majka a nekom zla maćeha)...". Ali, avaj, brzo me sustiže gruba istina - većina mojih čitalaca stiže preko "fejsbuka", a moje zamorče koje ja ogovaram već sat vremena, ima dnevno više poseta svom "profilu" nego ja čitalaca...mesečno.
Sada je negde oko devet sati uveče i ona je sa minimalnim pauzama, od podneva na "fejsu". Na svako moje pitanje mi odgovara da sam ja mator i da to ne razumem. Međutim, to joj nije smetalo da nas (mene i najdražu suprugu), onako nehajno, uz "četovanje", ispita za sve brojeve telefona, adresu, gomilu drugih stvari... u međuvremenu je na svoj profil stavila i sliku snimljenu na našoj terasi... Da li je te podatke podelila sa nekim od svojih 997 prijatelja (ma, ne dopisujem se sa svima, kaže ona) zaista ne znam, ali sam joj poručio da ću joj, ako nam neko ponovo obije stan, glavu staviti u top! To je bre autoritet! Kada bi se šalili...
Kada već imam "fejsbuk" zamorče u blizini, glupo bi bilo da ne iskoristim priliku za malo istraživanje.
Prvo, podaci - od 24 đaka u njenom odeljenju, 19 ima nalog na "fejsu", a onih pet izopštenih? Pa, troje uopšte nema internet, i preostale su dve devojčice - one imaju internet, ali ne znaju kako da naprave nalog! Nemo' da biste se smejali, prema mojim informacijama, to je veoma komplikovan proces. E sad, treba imati u vidu i da mi govorimo o varoši u "srpskoj provinciji", kako to pokondireni Beograđani zovu...
Drugo, na "fejsu" moj pokusni kunić "sedi" svakodnevno između 7 i 19 sati, što zavisi od toga da li ima nešto drugo da radi. "A budući da skoro nikada nemam nešto drugo da radim, onda sam stalno na 'fejsu'", objašnjava ona.
Treće - Čekaj malo, pa da li se vi uopšte uživo viđate, pitam ja, a ona odgovara: "Naravno, ali to ne znači da pre viđanja sa najboljom drugaricom nas dve nećemo "četovati"... normalno, i posle viđanja se nalazimo ponovo na 'fejsu'". Što, glasi moje glupo pitanje. "Pa, da prokomenatrišemo o čemu smo pričale, koga smo videle...". I ponavlja, ne razumeš ti to.
Znači, da utvrdim gradivo - gde god da odeš, šta god da ti se desi, o čemu god da razmišljaš, to sve nema smisla ako nije postavljeno na "fejsu". I još ako to drugi "lajkuju" (ubistvo srpskog jezika je veoma bolan proces), gde će ti kraj.
Sve ovo me podseti na tekst koji sam pre nekoliko meseci pročitao u listu "New York Times". Autor podseća da je prvih nekoliko godina bilo aktuelno pitanje: "Da li imaš nalog na 'fejsbuku'?", a sada se to već pretvorilo u optužujuće pitanje: "Zašto nisi na 'fejsbuku'?". Kao i uvek kada se priča o ovome, ja se i sada lupih u grudi ka' Tarzan i dostojanstveno uzviknuh: "Urgh, nikad robom, nikad član "fejs bande", neću da budem na bilo čijem "volu" (jebi ga, transkripcija je nekom majka a nekom zla maćeha)...". Ali, avaj, brzo me sustiže gruba istina - većina mojih čitalaca stiže preko "fejsbuka", a moje zamorče koje ja ogovaram već sat vremena, ima dnevno više poseta svom "profilu" nego ja čitalaca...mesečno.
Lepo ti kaze dete, nista ti ne razumes. Ako ne mozes da ih pobedis (nadmudris), ti im se pridruzi;)To bi ti bila reklama za dz.
ОдговориИзбриши